Posle još jednog ubistva iranskog nuklearnog stručnjaka, svetski mediji ponovo aktuelizuju sadržaj knjige „Špijuni protiv Armagedona“, u kojoj se tvrdi da su izraelski operativci likvidirali najviđenije iranske naučnika koji su radili na nuklearnom programu između 2008. i 2012. godine, mada su za smrt naučnika okrivljene iranske opozicione orrganizacije.
Ubistva četvorice naučnika i pokušaj ubistva petog, u periodu od 2010-2012, bili su „plavo-bele“ operacije, kako žargonski zovu Mosad u Izraelu.
– Osetljive, opasne i smele misije poput serijskih atentata u iranskoj prestonici, Mosad nikada ne bi prepustio unajmljenim plaćenicima. Smatrali bi ih manje pouzdanima i teško
da je bilo šanse da Mosad onima koji nisu Izraelci otkrije neke od najboljih metoda svoje jedinice za likvidacije – stoji u knjizi „Špijuni protiv Armagedona“, čiji su autori izraelski novinar Den Reviv i njegov američki kolega Josi Melman.
Jedinica Mosada specijalizovana za atentate zove se Kidon ili Bajonet, i u zemlju se uvukla kroz razne puteve.
– Mosad je, takođe, uživao prilično siguran prolazak u i iz Irana krećući se kroz države u kojima su bezbednosne službe sarađivale, uključujući kurdsku autonomnu zonu severnog Iraka… Očigledno su izraelski operativci putovali koristeći pasoše drugih zemalja, koristeći i lažna i originalna dokumenta… Osim toga, Mosad je kontinuirano održavao „sigurne kuće“ u Iranu, još od pre 1979. godine pod vladavinom Šaha. To je bilo investiranje u budućnost, što je tipično za izraelsku obaveštajnu službu.
Autori knjige imaju više detalja nego što bilo ko drugi o naporima Mosada da ocrni Mohameda El Baradeja, bivšeg generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku
energiju. Sugerisali su da ga je Iran držao u šaci za vreme režima Hosnija Mubaraka (bivšeg egipatskog predsednika), ali sve je to bilo bez ikakvog efekta, pa su izmislili i druge prljave trikove.
– Jedan od takvih planova bio je da prodre (Mosad) u njegov bankovni račun i tamo ostavi novac čije poreklo on neće moći kasnije da objasni. Odeljenje za psihološki rat tada bi širilo glasine novinarima da je El Baradej primao mito od iranskih agenata. Na kraju se to i dogodilo – piše u knjizi.
Ove tvrdnje, kao i većina ostalih, u knjizi nisu stavljene pod navnodnike odnosno nisu citirane određene osobe, čak ni one anonimne. Knjiga je pisana tako da ih navodi kao činjenice koje čitalac može da prihvatili ili ne prihvati. Reviv definiše stil pisanja kao „sintezu“ po uzoru na američkog istraživačkog novinara Boba Vudvorda.
Autori knjige uživaju veliki ugled, što se može uzeti kao razlog za tvrdnje. Melmana smatraju ozbiljnim izraelskim stručnjakom za bezbednost koji je veoma cenjen.
Gardijan piše da se na osnovu čitanja knjige može zaključiti da im je primarni izvor bio zapravo Meir Dagan, bivši šef Mosada.
Ipak, u knjizi ima mnogo nejasnih detalja, piše britanski list. Što implicira da je eksplozija u raketnoj bazi u blizini Teherana u decembru 2011. godine, u kojoj je ubijen general-major Hasan Moghadam, delo Mosada, ali Melman je priznao da je to bila samo pretpostavka. Takođe se puno referenci odnosi na iransko oružje u u tom periodu, mada svi dokazi koji postoje upućuju na događaje iz prošlosti.
