Na prvom mestu, Kina preuzima vodeću ulogu u razvoju koji su se drugi plašili da otpočnu.
U ovom slučaju, kao i u slučaju 5G, pokazuje da je sposobna da otvori nove granice.
Tehnologija koja stoji iza DCEP-a je sada dostupna i, kako kažu njeni portparoli, može obraditi trista hiljada transakcija u sekundi, broj koji je u stanju da izbegne uska grla čak i za vreme maksimalne potražnje.
Najveći uspeh kineske kriptovalute bio bi u tome što se koristi širom sveta.
Krajnja pretpostavka je da će zameniti dolar u međunarodnim transakcijama i potkopati finansijsku moć Sjedinjenih Država.
Tehnička mogućnost digitalnog juana, kako ga neki nazivaju, je da integriše druge usluge. Idealan je za kompanije koje traže načine smanjenja provizija i bankovnih potreba.
Ova sposobnost može ga učiniti vrlo primamljivim i pretvoriti ga u globalnu valutu, pouzdanu, jednostavnu, koju je odobrila država i u dometu bilo koje tehnološke kompanije koja traži načine da unovči svoj razvoj.
Ipak, to je sve samo špekulacija: za sada nije jasno kako će i kada kineska vlada promovisati međunarodnu upotrebu digitalnog juana.
U projekat su, pored kineske Centralne banke kao izdavaoca, uključene i tri od četiri najveće banke na svetu: Kineska industrijska i komercijalna banka, Banka Kine i Kineska poljoprivredna banka.
Korporacije Alibaba i Tencent takođe su deo projekta. Ovi i drugi akteri biće prvi koji će dobiti novu valutu i distribuirati je. Pored toga, drugi partneri su pozvani da urade prve testove: među njima su niko drugi do Starbucks i McDonalds.
Od kraja prošle godine govori se o skorom lansiranju koje se još nije ostvarilo. Glasine insistiraju na tome da će prvi testovi biti sprovedeni u maju, a javni u novembru, ali to su neproverene informacije koje ne treba uzimati zdravo za gotovo. Najverovatnije, kada se to dogodi, odjek će postepeno dolaziti sa Dalekog istoka.
Webtribune.rs
