Jelenova je u pismu Kongresu konstatovala da istorija pokazuje da čekanje „do poslednjeg trenutka“ na odluku o suspendovanju ili povećanju limita za zaduživanje može
naneti ozbiljnu štetu poslovnom i potrošačkom poverenju, povećati troškove zaduživanja na teret poreskih obveznika i naškoditi američkom kreditnom rejtingu.
Tržišta bi reagovala ekstremno
„Odlaganje, koje dovodi u pitanje sposobnost savezne vlade da izvršava sve svoje obaveze, verovatno bi nanelo nepopravljivu štetu američkoj ekonomiji i globalnim finansijskim tržištima“, napisala je Jelenova.
Amerika je uvek bila poznata po tome što uredno plaća svoje dugove, zbog čega su njene obveznice kupovali strani investitori, na prvom mestu Japan, potom Kina. Ako investitori i strani i domaći izgube poverenje u sposobnost američke vlade da vraća kredite i započnu rasprodaju hartija od vrednosti, to bi imalo ozbiljne ekonomske implikacije.
„Svakako da će se ta vrsta nestabilnosti odraziti na strahovanja poverilaca Amerike ukoliko ne bude novog zaduživanje, jer ako ono izostane onda nema ni vraćanja onoga što dospeva na naplatu. Mi uvek govorimo o Kini, Japanu, Saudijskoj Arabiji koji spolja drže najveći broj američkih obveznica. Ali isto tako veliki procenat drže finansijski subjekti unutar Amerike, tako da bi to za njih bilo dramatično i preokrenulo bi celu stvar“, napominje Pavlović.
Dug je dostigao skoro 29 biliona dolara, što je 102 odsto američkog BDP-a i oko polovine duga pripada stranim investitorima i isto toliko domaćim. To znači da bi bez mogućnosti servisiranja duga, domaće kompanije, finansijske institucije, fondovi koji su praktično pozajmili novac američkoj državi kupujući njene obveznice bankrotirali u slučaju da država nije u stanju da im dug vrati.
Otuda i ocena predsednika Banke federalnih rezervi u Njujorku Džona Vilijamsa da se zbog neusvajanja mera očekuje ekstremna reakcija tržišta. On ističe da američka centralna banka neće moći da ublaži docnju vladinog duga. Investitori bi mogli da postanu ekstremno nervozni. Ukoliko vlada ne bude plaćala svoje obaveze, to će stvoriti veoma negativnu situaciju ne samo u SAD, već i širom sveta, upozorio je Vilijams.
Preveliki ulog
U Senatu koji čini 100 senatora tesna većina demokrata je bila nedovoljna da izglasa odluku jer za nju treba 60 glasova, tako da su republikanci ispunili „obećanje“ dato još u julu da ovoga puta oni neće glasati za novo omogućavanje zaduživanja američke države.
Pavlović smatra da će ako republikanci ostanu pri dosadašnjem stavu to biti ne samo presedan, nego i neviđen udarac čije je razmere teško prognozirati. Čim je poremećen američki finansijski sistem i bude doveden do toga da ne može da izmiruje svoje finansijske obaveze to bi dramatično povuklo čitav finansijski svet.
„Bio bi to, svakako, najveći udarac koji smo ikada videli na svim finansijskim tržištima i ne samo na njima. Imali bismo izuzetno komplikovane pozicije ogromnih fondova, od penzionih, različitih hedž fondova, državnih investicionih fondova, banaka… tako da bi to njima bila pretnja bankrotom. Taj ulog je preveliki da bi se političari odlučili da tvrdo ostanu na početnim pozicijama. To je osnovni razlog da ipak nađu nekakvo rešenje“, ocena je Pavlovića.
