Italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo upozorava na ratove za hranu.
Svet će se suočiti sa “ratom za hranu”, ako problemi sa snabdevanjem ukrajinskog žita i dalje budu, upozorio je italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo, u intervjuu za list La Stampa.
„Sva istraživanja, koja su urađena pokazuju da postoji samo jedan način, da se prevaziđe nestašica pšenice i žitarica: da se stvori zaštićeni koridor, koji omogućava transport pšenice morskim putem iz Ukrajine.
Posetite naš kanal na „Telegramu“- Sve ono što drugi prećutkuju- OVDE
Kopneni putevi su preteški…
U suprotnom, nećemo se suočiti sa jednostavnom krizom hrane, već sa ratom za hranu sa nesagledivim posledicama“, rekao je Di Majo.
Rusija i Ukrajina zajednički su snabdevale svetsko tržište do 30% pšenice i ječma, do 20% kukuruza i skoro 75% suncokretovog ulja.
Zapadne zemlje pojačale sankcije na Moskvu, nakon početka specijalne operacije u Ukrajini.
Restriktivne mere su uglavnom uticale na bankarski sektor i sferu visokotehnoloških proizvoda.
Istovremeno, zbog poremećaja lanaca snabdevanja, Evropa i SAD su se suočile sa naglim povećanjem cena žitarica.
Tako je u martu cena pšenice na berzi u Čikagu porasla do maksimuma za skoro 14 godina, a kukuruza – za devet godina.
Sveobuhvatni ekonomski rat protiv Rusije i blokada izvoza, uključujući blokiranje plaćanja u stranoj valuti i odbijanje evropskih luka da prime brodove iz Rusije, kao i miniranje Crnog mora od strane ukrajinskih oružanih snaga u blizini njihovih luka, ugroziti ove zalihe.
U sadašnjoj situaciji, Rusiji i onim zemljama, koje su najbliži saveznici glad ne preti.
Ranije je pomoćnik ruskog predsednika Maksim Oreškin rekao, da bi se svet na jesen mogao suočiti sa globalnom glađu.
Prema njegovim rečima, glavna stvar u ovoj situaciji je, da Rusija ne pati od toga i da joj se obezbedi hrana.
On je dodao, da sada vlasti imaju mogućnost da stvore potrebne rezerve.
Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu operaciju denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine.
Kako je naglasio Vladimir Putin, njen cilj je da „zaštiti ljude, koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu, od strane kijevskog režima“.
Prema podacima Ministarstva odbrane, Oružane snage Rusije napadaju samo vojnu infrastrukturu i ukrajinske trupe, ništa ne preti civilnom stanovništvu.
Glavni cilj operacije u odeljenju nazvan je oslobađanje Donbasa.
