„Novo Brdo je bilo metropola Evrope, dok je London još uvek bio selo. Mnogi trgovci i rudari tokom srednjeg veka dolazili su na Kosovo u potrazi za boljim životom. Najviše ih je bilo u Janjevu, pored Prištine. Početkom 17. veka tamo je zabeleženo 200 pravoslavnih kuća, 180 muslimanskih i 120 katoličkih.
S vremenom broj katolika u Janjevu raste i ono postaje oaza za sve katolike Kosova, kako katoličke Albance, tako i potomke saskih rudara (koji nisu bili samo Nemci, već i Sloveni iz Ukrajine, Mađari…)“, ističe istakao je on.
Oni su, kako kaže, u 19. i 20 veku pod uticajem katoličke crkve počeli prihvatati hrvatski identitet. Janjevci su, objašnjava, vredni i radni ljudi.
„Većina ih živi u Zagrebu ili Kistanju gde su došli s jedne strane zbog pritiska Albanaca, a s druge zbog Tuđmanovog poziva. On ih je prevario obećavajući im stanove i posao, a
naselio ih je u srpske kuće koje su morali napustiti kad se promenio Zakon o privremenom korištenju imovine.
Iako postoji priča o njihovom dubrovačkom poreklu, velika većina Janjevaca nema nikakve veze sa Dubrovnikom. Njihov govor ne pripada dubrovačkom, nego istočno-srpskom torlačkom dijalektu.
Genetički su najbliži Bugarima. Antropološki liče Albancima. Danas ih je nažalost na Kosovu ostalo svega nekoliko stotina“, zaključio je Šarić.
(B92.net)
