Iranski Institut Ibn Sina iz Sarajeva je organizovao internet konferenciju pod nazivom: Zalazak sunca i pojava velesila u međunarodnom poretku.
Na konferenciji su učestvovali: Zlatko Dizdarević, sa temom – Bliski Istok: izazovi i otpori; dr. Emir Hadžikadunić – Rivalstvo Kine i SAD-a; Osman Softić – Amerika i ekstremne islamističke grupe i dr. Kazem Zoghi Barani – Američka geopolitika na Bliskom istoku.
Dragana Trifković direktor Centra za geostrateške studije se uključila iz Moskve i prokomentarisala aktuelna dešavanja.
Prenosimo deo njenog izlaganja i snimak obraćanja:
Krenula bih od proteklih američkih izbora koji govore o tome da ta demokratija, kojoj su bili privrženi svi koji su gledali ka Zapadu, nije baš idealna kako su je predstavljali.
Zapravo, ovi protekli izbori u Americi su pokazali da je izborni američki sistem sklon korupciji i ukoliko proanaliziramo čitav izborni proces i ono što se dešavalo posle zatvaranja biračkih mesta, to govori u prilog da sistem u Americi nije baš idealan, a znamo da su SAD proteklih decenija želele da implementiraju taj svoj sistem gotovo svuda u svetu.
Što se tiče demokrata i Bajdena, mislim da će odlučujuću ulogu imati kandidat za potpredsednika Kamala, koja je inače kadar Baraka Obame i u tom smislu možemo da očekujemo jednu blagu promenu na Bliskom istoku.
Mislim da nova demokratska vlast neće voditi toliko izraženu antiiransku politiku, kakvu smo mogli da vidimo kod Trampa, a takođe Kina neće biti glavni neprijatelj, već će biti prebačen veći fokus na Rusiju.
Može se očekivati nakon nekih šest meseci od konstituisanja vlasti, kada se ona učvsti, otpočinjanje nekih novih sukoba, pre svega sukoba na granicama Rusije gde je cilj Amerike da angažuju Rusiju i da je na taj način iscrpljuju što odgovara interesima SAD.
Što se tiče Kine, demokrate imaju malo blaži pogled prema Kini u odnosu na republikance i Donalda Trampa, koji je Kineze smatrao glavnom opasnošću. Mislim da će i tu doći do blage promene.
U svakom slučaju, ono što je najbitnije jesu ekonomska pitanja, a s obzirom na to da je epidemija koronavirusa najviše pogodila ekonomiju. Mi znamo da je 2008. započeta ekonomska kriza na Zapadu, pre svega u SAD koja se zatim prelila i na Evropsku uniju.
Međutim, ta ekonomska kriza do dan danas nije rešena, ona još uvek postoji i ova pandemija korona virusa je samo podstakla još više postojeće probleme. Tako, smatram da će tek na proleće i u toku sledeće godine ekonomija biti tema broj jedan.
Nisam sigurna da Zapad ima odgovor na ekonomska pitanja, ekonomske probleme s kojima se celi svet susreće, jer zapravo Zapad diktira ekonomska pravila. Pitanje je kakve će mere oni predložiti, ali može doći do problema ako mere budu vojne, odnosno da Amerikanci kroz neke nove ratove pokušaju da reše ekonomske probleme. Uz slogan: „No war no money“.
Što se tiče Balkana, mislim da ni sa Donaldom Trampom nije bilo velike promene u politici, osim promene u retorici. On nije otvorene kritikovao srpsku stranu kako su to ranije demokrate radile, međutim, ono što je suština, on je nastavio istu politiku.
