Kako će se globalna ekonomija i tržišta razvijati u sledećoj godini, pita se ekonomista Nurijel Rubini. On je poznat i kao “Dr Propast“ jer je predvideo svetsku ekonomsku krizu 2008. godine. Njegova procena je da postoje četiri scenarija koja se mogu dogoditi.
Oporavak u prvoj polovini 2021. godine, utro je put značajno manjem privrednom rastu i skoku inflacije na nivoe značajno više od dva odsto koliko su zacrtale centralne banke. Uzrok tome su posledice širenja delta varijante virusa korona, “čepovi“ u lancima snabdevanja robom i na tržištima rada, nedostacima materijala, finalnih proizvoda i radnika, piše Rubini u autorskom tekstu za “Prodžekt sindikejt“.
Prinosi na obveznice pali su u poslednjih nekoliko meseci, a nedavna korekcija na tržištu akcija do sada je bila skromna, što odražava nadu da će se blaga stagflacija pokazati kao privremena.
Četiri moguća scenarija zavise od toga da li će rast da ubrzava ili usporava, i da li će inflacija za stalno da ostane na višim nivoima ili će da uspori, prenosi Sputnjik.
Prvi scenario “Zlatokosa“
Analitičari sa Vol Strita i većina političara predviđaju scenario poznat kao “Zlatokosa“ u kom se predviđa snažan rast uz inflaciju od dva odsto, koliko je cilj centralnih banaka.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Prema ovom mišljenju, nedavna stagflacija je u najvećoj meri posledica delta varijante virusa korona. Kada ona nestane, ukoliko se ne pojavi neka zaraznija varijanta, takođe će nestati i “čepovi” u snabdevanju, te će se rast ubrzati dok će inflacija padati.
Za tržišta, to bi predstavljalo nastavak izgleda za “trgovinu reflacijom“ od ranije ove
godine, kada se nadalo da će snažniji rast podržati jače zarade i još veće cene akcija.
U ovom ružičastom scenariju, inflacija bi se smanjila, zadržavajući inflatorna očekivanja oko 2 odsto, prinosi na obveznice bi postepeno rasli zajedno sa realnim kamatnim stopama, a centralne banke bi bile u poziciji da smanje kvantitativno popuštanje bez uzdrmanih tržišta akcija ili tržišta obveznica.
Drugi scenario – pregrevanje
Drugi scenario uključuje pregrevanje. U tom scenariju, rast bi bio ubrzan i ne bi bilo “čepova“ u snabdevanju, ali bi inflacija uporno ostala na visokom nivou jer bi se ispostavilo da je trajna, a ne privremena.
Bajdenov zaokret na Kosovu: Ozbiljno upozorenje da više ne preduzimaju akcije …
Sa nepotrošenim ušteđevinama i visokom potražnjom, labava monetarna i fiskalna politika bi samo dodatno povećala agregatnu potražnju. Rast koji bi bio posledica toga pratila bi stalna inflacija, opovrgavajući uverenje centralnih banaka da je rast cena privremen.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Reakcija tržišta na “pregrevanje“ zavisila bi od toga kako će centralne banke reagovati.
Treći scenario – stagflacija
Treći scenario je tekuća stagflacija, sa visokom inflacijom i mnogo manjim i sporijim rastom na srednji rok. U ovom slučaju inflaciju bi nastavile da hrane labave monetarne, kreditne i fiskalne politike.
Centralne banke, uhvaćene u klopku duga, zbog visokog odnosa javnog i privatnog duga, mučile bi se da normalizuju inflaciju, a da ne dovedu do kraha finansijskog tržišta.
Štaviše, srednjoročni šokovi u snabdevanju bi dodatno usporili rast i podigli cene proizvodnje, te na taj način povisile inflatorni pritisak. Takve šokove može da proizvede deglobalizacija, rast protekcionizma, balkanizacija globalnih lanaca snabdevanja, sve veća prosečna starost u razvijenim zemljama, razdor Kine i Amerike, efekti klimatskih promena, pandemija, sajberratovi i reakcije na rastuću nejednakost.
