Međutim, Bliski istok je prostor od najvećeg značaja. Ako Evroazija pobedi, uspostaviće se multipolarni svetski poredak, a unipolarni trenutak će se završiti jednom za svagda (barem za jedan duži period).
Ako Atlantisti uspeju da pobede, kupiće sebi dodatno vreme, sigurno odlaganje njihovog nezaustavljivog pada. Ova ranjena aždaja će preživeti barem još neko vreme.
Ali, Bliski istok je od suštinskog značaja. Tamo će se određivati sudbina čovečanstva.
Proteklih meseci smo videli ”promenu stava” Rusije prema Turskoj, od od neposrednog sučeljavanja do pune podrške na svim nivoima. Koje su po Vašem mišljenju glavne odlike i posebnosti ove nove situacije u odnosima dveju država?
Ovo je ključni problem mnogopolarnosti. Unipolarni sistem je Tursku odbacio Tursku i osudio je raspad države. Tako da Turska može da preživi samo u evroazijskom bloku.
Turska je pristupila NATO paktu u okviru posebnih istorijskih okolnosti, kada je to bio razuman korak pred mogućim Staljinovim napadom. Odluka je doneta hladne glave. Devedesetih godina prošlog veka, a posebno tokom dvehiljaditih, situacija se drastično promenila.
Rusija više nije egzistencijalna pretnja Turskoj, već su i Sjedinjene države i NATO postale izazov. Uz američku politiku na Bliskom istoku i njenu strategiju prema Kurdima, Turska, kao nacionalna država, osuđena je na propast.
Te tako Turska i Rusija imaju razumne argumente za savezništvo.
Očigledno je da je u obe zemlje atlantistički lobi veoma uticajan. Taj lobi pokušava da sabotira ovaj proces – obaranje ruskog aviona, ubistvo našeg ambasadora i ostale provokacije, koje su bile pripremane kako bi se uništila i mogućnost ovakvog saveza.
Kada su Atlantisti shvatili da ne mogu zaustaviti ovo zbližavanje, pokušali su da sruše Erdogana u puču, jula 2016. godine.
U tom ključnom trenutku, Rusija je dala Turskoj delikatnu, ali odlučnu podršku.
Odnosi Grčke i Rusije su imali ”uspone i padove” proteklih godina. Šta mislite, kakvi su sada ti odnosi?
Grčka je bratska pravoslavna zemlja. Rusija je naslednica vizantijske i grčke kulture, mi smo civilizacija koje potiče od Grka. Sveta gora je i dalje naša duhovna prestonica. Te smo, kulturološki gledano, najbolji prijatelji.
Geopolitički, Grčka nije suverena država, jer je pod potpunom kontrolom EU i globalista. Levi populisti iz Sirice su pokušali da prekinu ovu vrstu ropstva, međutim nisu uspeli, uprkos velikoj podršci naroda.
Desne populiste je skrajnula i potisnula globalistička elita i tako sprečila njihov prirodni napredak. Grčka je taoc EU i nije slobodna. Grčka nije subjekt geopolitike, već objekt. Rusija bi pomogla Grcima da se oslobode atlantističke okupacije, ali glavni deo posla bi trebalo da izvedu sâmi Grci.
Dakle, odnosi između dve države su jedno, a odnosi između njihovih građana su nešto sasvim drugo.
Prvi su uslovljeni lojalnošću NATO paktu i kontrolom EU. Tako da odnosi Rusije i Grčke ne mogu biti dobri, jer ne odražavaju volju sâmih Grka, već obnovljenu poziciju pomorske sile. Nasuprot tome, postoji i nešto što je prilično dobro – to je da
Rusi vole Grke i mi Grškoj dugujemo našu kulturu, naš pravoslavni hrišćanski identitet, gramatiku, jezik i duhovnost. Prava Grčka je za nas Grčka naroda, a ne elita. To je Grčka Svete gore – naše voljene Svete planine – Grčka svetog Kozme Etolskog, svetog Pajsija Svetogorca i Efraima Filotejskog.
