Intervju Aleksandra Dugina grčkom geopolitičkom portalu ”Geopolitics & Daily News” na temu Evroazije i Bliskog Istoka.
Dr. Dugin, proteklih godina smo svedoci rastuće napetosti u odnosima između Sjedinjenih država, EU i Rusije. Neke podseća na „doba Hladnog rata“.Govori se/Neki govore se da to podseća na ”eru Hladnog rata”. Da li se slažete sa ovim stavom ili mislite da tu ima još nečeg?
Hladni rat je bio sukob dva ideološka tabora. Sada nema tako jasne razlike na polju ideologije, već se pre radi o dve verzije jedne iste liberalno-demokratske priče – napredne u slučaju Sjedinjenih država i EU i zakasnele, u slučaju Rusije.
Pretpostavili bismo da će to značajno umanjiti tenzije. Međutim, to nije slučaj. Zato bi trebalo da potražimo razloge za to na nekom drugom polju, van ideološkog. Najverovatniji uzroci ovog ”novog Hladnog rata” su geopolitički.
Ali je legitimno postavljati pitanja.
Nije to stvarno bio ideološki hladni rat između kapitalizma i socijalizma, već se radilo o mnogo širem istorijskom kontekstu, trenutku Velikog rata među kontinentima.
Ovaj Veliki rat kontinenata je osnova razumevanja istorije – pomorska sila protiv kopnene. Evroazija protiv Atlantike?. Ako se oko toga složimo, sve ostalo čini se jasno i logično. Postoji večita borba između dve vrste civilizacija – dinamičke (napredne,trgovačke), pomorske civilizacije i statične (konzervativne,herojske) kopnene civilizacije. Kartagina protiv Rima, Atina protiv Sparte.
Te je ovo novo pogoršavanje odnosa rezultat činjenice da se Rusija oporavila od gotovo smrtonosnog udarca koja je zadobila devedesetih. Povratak kopnene sile i novi uspon Evroazije je glavni razlog koji objašnjava ovaj novi Hladni rat.
U stvari se radi o onom starom Hladnom ratu, ”večitom“ Hladnom ratu. Devedestih smo imali prividno nezaustavljivu pobedu pomorske sile – otuda globalizacija i unipolarnost.
Ali, sada vidimo da se radilo samo o trenutku, mogućnosti koja je mogla da se realizuje. Oporavak Rusije kao i otpor Kine i Islamskog sveta, i rastući populizam na Zapadu pokazuju da prilika nije iskorišćena. Globalističke elite se sada brane. Aždaja je ranjena, ali je i dalje tu. Pokušava da uzvrati u borbi, i to je glavna stvar u vezi sa novim neprijateljstvima.
Kako vidite nedavne događaje na Bliskom istoku? Da li vidite ikakvu šansu da se stvari dovedu u red ili ćemo biti svedoci sveopšteg sukoba između svih učesnika tamo?
Region Bliskog istoka vidim kao glavno polje gde se određuje arhitektura budućeg sveta i uspostavlja nova ravnoteža između sila. Ne radi se tu o haotičnoj igri ”svih protiv svih”, već o odlučujućoj epizodi Velikog rata kontinenata.
Na jednoj strani su Rusija, Iran i delimično Turska (koja se sve više udaljava od Sjedinjenih država) uz tihu podršku Kine. To je multipolarni blok – Evroazijski blok. Sa druge strane imamo Sjedinjene Države i njihove posrednike – NATO zemlje, Izrael i Saudijsku Arabiju. Oni predstavljaju globalističku stranu, snage unipolarnosti.
To nije baš ono što je Tramp obećao svojim glasačima (obećao je da će zaustaviti intervencije i povući trupe sa Bliskog istoka), već se radi o klasičnoj
neokonzervativističkom programu. Tramp je, u stvari, talac neokonzervativaca.
Možda je to bila cena koju je morao da plati za svoj politički dogovor: da neokonzervativcima dâ spoljnu politiku, kako bi dobio nekakvu podršku za svoje unutrašnje reforme.
