Proizvodnja litijuma u Srbiji u ovim uslovima – ne, nikako
Danas kako izgleda situacija u Srbiji o litijumu ne sme biti ni govora, imajući u vidu da problem deponije ne može da bude rešen, uzevši u obzir količinu sumpora i arsena koji se iz toga dobija, kaže Drakulić. Prenosi i da je godinama radio u Mongoliji gde su tretirali rudu bakra sumporom i da je to „kao na Mesecu“, po posledicama po životnu sredinu. „Uništili su hiljade hektara zbog bakra“, rekao je on i naglasio da u ovom trenutku i sa postojećom tehologijom o litijumu uopšte ne treba da pričamo.
„Nije mi jasno…Hajde da radimo litijum i žrtvujemo hiljade hektara – šta je tu interes Srbije? Šta dobijamo iz toga? Rudnu rentu? To je nonsens“, rekao je on i dodao.
„Razumem da smo našli naučnike da prozvodimo litijum i imamo pet milijardi od toga godišnje i onda vidimo da li je vredno, ali ne i da mi da damo Rio Tintu da izvlači pare, a mi dobijemo tri posto rudne rente“, rekao je Drakulić.
Kaže i da misli da su u pravu ekološki pokreti koji se protive dolasku Rio Tinta.
Ocenio je i da je rudnik Bor kojim sada upravlja kineski Ziđin, a koji je htela ranije da kupi Drakulićeva kompanija, „posebna katastrofa“.
„Mi smo dali jedan od najbojih resusra u Srbiji Kinezima i opet ista priča – šta od toga
imamo od bakra, imamo rudnu rentu. A profit Kineza naredne godine će biti milijarda minimum godišnje“, rekao je Drakulić o dodao da je danas zarada po toni bakra 5.000 evra, jer je bakar strateška sirovina.
Naglašava da je davanje Bora Kinezima velika greška.
„Zamislite, mi kažemo – Kinezi, hvala hajde da vas isplatimo i to kupe građani Srbije. I vi date svojih 10.000 evra i svake godine kao dividendu dobijete 2.000 evra godišnje, gde ima bolje investicije… Dovedete vrhunski menadžment, date mu 10 posto i svi zadovoljni“, naveo je on.
„Kada bih imao 30 godina…“
Upitan da li bi se ponovo posvetio nekom biznisu u Srbiji i kojem, on kaže da imam suviše godina da bi to uradio, ali da bi, kada bi imao 30 godina i „da je sve normalno ovde“ radio posllove vezane za proizvodnju hrane.
„Svet raste, ne može da se nahrani svet koji nadire…Mi možemo kad poredimo nas i Holandiju, samo da odemo tamo i učimo šta su uradili od zemlje koju su oteli od mora. A mi ništa nismo uradili. Možemo kroz zemlju da postanemo i energetska sila kroz brzorastuće biljke, da grejemo celu Srbiju i pravimo struju, to je čudo projekat, ali ovde nemate s kim o njemu da pričate“, rekao je Drakulić.
„Pod jedan su hrana i energetski sektor, obnovljivi izvori energije. Ne bih se ponovo
približavao politici, veliku grešku sam napravio kada sam to učinio, a radio sam to iz dobrih namera da pomognem Srbij.
Sedam godina zbog politke nisam smeo da dođem ovde. Imao sam silne neprijatnosti. Pogodio sam ko će da pobedi Miloševića, ali nisam mogao da pogodim da se ljudi promene kada uđu u politku, to je moje negativno iskustvo“, ističe Drakulić.
