Pozivam moju generaciju Trećepozivaca, da se uključe u našu zajedničku borbu na strani Dobra. Borba je tek počela. U poslednjoj četvrtini se sve rešava.
Obraćam se mojoj generaciji, koja je rođena u pedesetim godinama prošlog stoleća.
Koji danas imaju više od šest decenija života.
Obraćam vam se iz potrebe da promenimo društvo u rasulu.
Mi smo odgovorni za današnju propast, naši naslednici nisu.
Odgovorni smo, jer smo bili karijeristi i konformisti.
Nismo smeli da se zamerimo totalitarnim režimima, jer smo gledali samo svoje du*e.
Logika debelog creva nam nije dozvolila da se pobunimo.
I zato su naši životi promašeni.
Kako da se iskupimo pred našim naslednicima?
Kako da pogledamo Bogu u lice na sudnjem danu?
Ušli smo u poslednju četvrtinu našeg života.
Sve što smo doživeli ili nismo doživeli, ostalo je za nama.
Više uopšte nije bitno.
Važno je samo ono što je pred nama.
Ne zbog nas, nego zbog budućnosti našeg pokolenja.
Mi smo od života, ipak, nešto videli i doživeli.
Naša deca su rođena u nevremenu ratova i kriza.
Koje smo im mi stvorili.
Šta sada da radimo?
Generacijo moja, jedino što nam je preostalo je borba za budućnost našeg pokolenja.
Sve ostalo je besmisleno gubljenje vremena.
Bekstvo od istorijske odgovornosti.
Sakrivanje od društvene obaveze.
Utapanje u banalnost svakodnevnice.
Opijanje pred strahom od prolaznosti.
Neka se pokolenja bore za sebe, kažu korumpirani konformisti iz svoje bahate lenjosti i pohlepnog egocentrizma.
Nisu spremni ništa da promene u svom tavorenju i tapkanju u mestu.
Taj princip nije važio u vreme vaše mladosti i odrastanja.
Uživali ste u nasleđenim dostignućima naših predaka.
Oni su nam doneli slobodu i mogućnost izbora.
Žrtvovali su nesebično svoje živote za našu sigurnu budućnost.
Mi ostavljamo našem pokolenju okupaciju, ekonomsku propast, dužničko ropstvo i loš životni primer.
Naš zadatak u poslednjoj četvrtini života je da to ispravimo.
Ako hoćemo da uspostavimo duhovnu uravnoteženost.
Moramo iza sebe da ostavimo čistu i urednu kuću.
Moramo da rešimo sve nagomilane probleme i da svedemo istorijske račune.
Moramo našem potomstvu da prenesemo slobodu i nezavisnost.
Biću potpuno otvoren i iskren.
Ako se niste do sada najeli, napili, proveli, videli svet i nauživali života, koristeći prednosti mira u kome smo decenijama živeli i sazrevali, onda to nećete moći da nadoknadite u preostaloj četvrtini vašeg života.
Uzaludno se upinjete da nadoknadite propušteno.
Ako pokušavate da nadoknadite život, izgledaćete smešno, komično kao ofucane horde turista sa Zapada, koji traže smisao svoga promašenog života u fotografisanju nepoznatih gradova čudnih civilizacija o kojima ništa ne znaju.
I ništa ih ne zanima, osim privida da žive.
Ne shvataju da su već za života mrtvi i izbrisani iz Knjige života.
Zar tako nisko da padnete?
Nemojte da se ponižavate.
Morate da držite do sebe.
I da sačuvate makar malo duha u sebi.
Svako vreme nosi svoje breme.
Moramo da preuzmemo naše istorijsko breme.
Važno je da danas odgovorimo na izazove novog doba.
Iskusni smo i zreli, možemo da se nosimo sa tim izazovima.
Možemo našim naslednicima da pomognemo i primerom pokažemo da ih razumemo.
