Rizične grupe
– Ne želim ni da pomislim kako bi izgledalo da se jedan organizam istovremeno bori sa virusom korona i gripom. Posebno ako se radi o osobi koja je slabijeg zdravstvenog stanja. Iskustvo nas uči da se u epidemiji sezonskog gripa dešavalo da od gripa stradaju i
mladi ljudi, trudnice… grip može biti opasan za slabiji organizam, a znamo ko spada u rizičnu grupu. Kod starijih ljudi, kod hroničnih bolesnika već postoji navika i oni nas već od 1. oktobra sami zovu da pitaju da li je stigla vakcina.
Da se razumemo, vakcina ne štiti 100 odsto, ali pomaže, i to u velikoj meri, a njen efekat zavisi od samog organizma. Ako se vakciniše zdrava osoba koja ima dobro očuvani imunitet, onda imamo visoku zaštitu od gripa, ako pak imamo osobu sa hroničnim oboljenjem, starije osobe, njima će pomoći da ne završe u bolnici od gripa, a biće smanjena i smrtnost. O tome niko ne govori, a veoma je važno istaći koliko je važno da u vreme korone nemamo osobe koje su pogođene i gripom – objašnjava profesor Tiodorović.
Deca, mladi ljudi…
Borba sa gripom traje decenijama, ali srećom protiv njega imamo dostupnu vakcinu pa ga je lako sprečiti.
Pritisak koji stvara virus korona na vakcinaciju će možda naterati i one ljude koji se do sada nisu vakcinisali protiv gripa, a u pitanju su osobe koje su dobrog opšteg zdravlja, ali i deca.
– Kada su deca u pitanju, skrenuo bih pažnju na to da ne smemo zaboraviti onu najmlađu populaciju koja ima hronične bolesti. Ima dece sa retkim oboljenjima, imamo i one sa hroničnim, dete sa dve ili tri godine može da ima astmu, kao i sva druga oboljenja koja dovode do pada imuniteta. Svaki pedijatar poznaje pacijenta, tako da bi roditelji trebalo da porazgovaraju sa pedijatrom koji će proceniti da li je potrebno vakcinisati dete protiv sezonskog gripa.
Sada u doba korone ono što možemo reći je da bi ovu vakcinu trebalo da prime ljudi koji su izloženi masovnom komuniciranju, bilo da je u pitanju zaposleni u pošti, banci, prodavnici, u medijima, bilo gde, gde se susreće sa velikim brojem ljudi, svakome se preporučuje. Oni ljudi koji imaju bilo kakvu dilemu neka konsultuju svog izabranog lekara – objašnjava epidemiolog.
Kako profesor Tiodorović objašnjava, na ovaj način ćemo sigurno olakšati borbu sa mogućom epidemijom gripa, ali ujedno smanjiti rizike i za one koju budu zaraženi koronom, jer će se na ovaj način izbeći sudar.
– To je jednostavno pristup koji treba primenjivati. Stanovništvo sada drugačije posmatra vakcinaciju, što je dobro. Vakcinacija je prošle godine bila odlično sprovedena, potrošili smo sve vakcine, pa nam je trebalo još, a razlog je naravno taj jer su ljudi su shvatili da vakcinacija pomaže. U trenutku kada se borimo sa koronom, vakcinacija protiv sezonskog gripa će nam i te kako biti od velike pomoći – objašnjava dr Tiodorović.
Domaća vakcina posle 15 godina
Posle 15 godina „Torlak“ ponovo proizvodi vakcinu protiv sezonskog gripa, a proizvodnja je počela u februaru. U jednom trenutku je bila prekinuta usled proglašenja vanrednog stanja izazvanog epidemijom virusa SARS-CoV 2, ali je pregrupisavanjem i stabilizacijom
kadrovskih kapaciteta u Institutu „Torlak“ nastavljena u maju, kada su se ujedno stekli svi neophodni uslovi za bezbedan rad, rekla je u intervjuu za „Blic“ dr Vera Stoiljković, direktorka Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“.
