Iz tog proizlazi ta preporuka – da ti izgledaš meni zdravo, ali možeš da me zaraziš fatalnom bolešću… Zdravi ljudi teretski mogu da imaju male količine virusa u nosu, ali je to premalo da te zarazi. Jer ovde niko ne govori o infektivnoj dozi… – da moraš da imaš direktan kontakt, petnaest minuta bliskog kontakta, kad pričamo na pola metra, ili se ljubimo ili grlimo itd. Onda možeš da se zaraziš. To je bilo do ove pandemije. Onda je
odjednom ispalo metar, pa dva metra. Dva metra je bilo 1936. godine, u preporukama američkog respiratornog udruženja. Znači to je jedna pseudonauka… Moj cilj je prvenstveno da zaštitim doktore, koji će da pomru, nesrećni, radeći nešto, a ni sami ne znaju šta rade.” – rekao je Nestorović.
Šta da rade naši gledaoci?
“Naši gledaoci treba da žive. Mi treba da se izborimo da svaki mlad čovek, to sam rekao pre godinu dana, koji je umro sa dijagnozom kovida mora da ima obdukciju i da imamo uzrok smrti. Prekjuče je objavio CDC da je retrogradnom analizom ustanovljeno da svaki drugi u Americi koji je primljen sa dijagnozom kovida u bolnicu nije imao kovid, nego je imao pozitivan test, a nije imao nikakve kliničke slike. Znači, te cifre su potpuno nejasne.
Ja ne mogu da prihvatim da umre dečko od 25 godina u bolnici, a da ne uradimo obdukciju jer je tako rekla SZO. Ja to ne mogu da prihvatim. Kad znamo uzrok, sprečićemo možda da umre neki drugi.
Kad su počeli Nemci da rade obdukcije, saznali smo da postoje tromboze, pa smo počeli da dajemo lekove za trombozu, pa je gomila ljudi preživela. Možda bi i ovde sad našli nešto, pa primenili u terapiji i spasli ljudima život. Umesto što slušamo SZO i kao papagaji ponavljamo to što oni kažu na konferencijama za štampu, koje su cirkus – prošle godine u ovo vreme Navaro, zamenik predsednika SZO, kaže zaključavanje je potpuna besmislica, nema nikakvu svrhu. Dva dana posle toga zaključaju ceo svet. Majkl Rajan, glavni naučnik SZO, kaže da osobe koje nemaju simptome šansa da zaraze druge osobe je minimalna.” – rekao je Nestorović.
“Pogazili smo sve Hipokratove principe. Za dve godine bacili smo sve pod noge. Kad ideš da se lečiš, pristaješ na procedure u svrhu lečenja. Vakcinacija je preventivna procedura – ti si zdrav i dobijaš nešto da te zaštiti od nečega. Onda se, naravno, postavlja pitanje: koliko je to efikasno, ta zaštita, da li postoje neka neželjena dejstva, da li postoje ispitivanja udaljenih neželjenih efekata – zato traje 12 godina, 15 godina ispitivanje vakcine – ne možeš da znaš za vakcinu koja je proizvedena prekjuče šta će biti za deset, dvadeset godina. To niko ne može da zna.
Virus ne može da mutira i da postane jači. Virus ne želi da te ubije – on je organizam koji želi da se razmonožava, želi da živi. On traži sinergiju. Najuspešniji virusi su oni koji žive u nama – kao herpes virusi, ceo život žive u nama. On na početku izabere, prosto rečeno, one koji su najprijemčiviji, i oni ili umru ili se razbole, nešto teško, svi ostali ga preleže, i on uspostavi mutacijom neko odnos – nije više tako patogen, nisu tako teške kliničke slike… Opet definicija: pandemija.
Četvrti talas pandemije. Ovako mator sam uzeo danas knjigu o epidemiologiji i čitao. I kaže: pandemija je prve godine, kad je virus potpuno nepoznat populaciji – sledeće godine se radi o sezonskom virusu, kao sezonski grip. Kako sad to nije? Ovaj je i dalje pandemijski. Posle dve godine i dalje pandemijski. To se nikad nije desilo u istoriji čovečanstva – sad se prvi put desilo da se pojavio takav virus koji se pojačava mutacijama.
