To pod uslovom da opozicija nastupi ujedinjeno?
To je pre svega pod uslovom da izađe bar 900.000 birača. Naravno da bi jedinstvo opozicije povećalo verovatnoću da glasa više ljudi. Što se tiče Srbije, mi pošteno kažemo
da stranke koje čine vlast imaju zajedno 48 ili 49 odsto, što je dovoljno za formiranje vlade. Mi to ne krijemo, ne iznosimo netačne podatke. Da situacija nije onakva kakvom je predstavljaju, možete se uveriti i sami kad krenete po Srbiji. Narod će vam svuda reći da je postalo neizdrživo, svaki seljak će vam reći da mu je loše i da ova vlast ne radi ništa. To su činjenice.
U prethodnom periodu često se govorilo o sukobu sa Narodnom strankom i Vukom Jeremićem. Zbog čega je došlo do toga?
Od nas niko nikad nijednu negativnu reč nije rekao o bilo kojoj opozicionoj organizaciji, pa ni o Narodnoj stranci. Ta stranka ima veliki broj sjajnih, poštenih i hrabrih ljudi.
U kakvim ste odnosima sa Jeremićem? Da li ste ikada uspeli da zaboravite vaš sukob iz doba Demokratske stranke?
Zaista ne razmišljam o tome i ne bih trošio vreme na takve stvari. Svi ljudi koji se iskreno bore za promenu ove vlasti su, po mom mišljenju, heroji. Zašto? Zato što zbog toga trpe njihovi i životi njihovih porodica. Znate, nije to lako izneti. Bez obzira da li se slažemo međusobno, Vuk, Lutovac, Pavle Grbović, Zelenović, Obradović i ja, mislim da ta njihova borba, pod ovakvim okolnostima, zaslužuje ogromno poštovanje. Prirodno je da nemamo iste stavove, jer da je drugačije svi bismo bili u istoj stranci. Nažalost, mediji različito mišljenje u opoziciji proglašavaju raskolom, svađama i raspadom. Primetno je insistiranje na tome.
O tome se govori, jer su primetna neslaganja po određenim pitanjima. Zašto je do njih uopšte došlo?
Neslaganje nas i Narodne stranke jeste po pitanju saradnje sa strankama koje su izašle na izbore. Neko će reći i da se ne slažemo oko termina “revanšizam”, jer za Stranku slobode i pravde ta reč ne postoji. I biće u pravu. Za nas postoje pravo i pravda. Naravno i Zakon o lustraciji, koji neće sprovoditi političari, već ljudi koje će država ovlastiti da to rade.
Mislim da ljudi koji su huškali narod na mržnju, dizali tenzije i agresiju,obavljajući javne funkcije ili predstavljajući se kao novinari, ne smeju to više da rade. Da li zaista neko misli da bi jedan Dragan Vučićević, Milovanović, Sarapa ili Marić trebalo da se i ubuduće bave novinarskim poslom? Oni se ni sad ne bave novinarstvom, već su propagandisti. Sutra propagandista neće biti, postojaće samo novinari koji će slobodno raditi svoj izuzetno odgovoran posao.
Oni bi vam na to odgovorili da pretite i da koristeći pretnje nikada nećete doći na vlast.
Čime im se preti? Insistiranje da mediji funkcionišu u okviru zakona i etike ne može da se zove pretnja. Dragan Vučićević priča da je preko trideset mojih tužbi, koliko sam ih podneo zbog laži protiv Informera, zapravo pritisak na slobodu medija. Po svakoj presuđenoj sud je utvrdio da su lagali. Znači, ako tužiš jer lažu sa namerom, gušiš sobodu medija!? Pa neće biti da je tako. Evo, nedavno sam dobio presudu protiv Informera za naslovnu stranu na kojoj piše da sam “majmun i pi*ka”.
