Otklon režima u Beogradu prema Moskvi se ne vidi samo u ovoj farsičnoj, već viđenoj u Crnoj Gori, konstrukciji državnog udara.
Pozicije Beograda i Moskve povodom pregovora o Kosovu se sve više udaljavaju. Vučić je, uprkos demonstracijama u Beogradu, 10. jula u Parizu započeo video pregovore sa Hotijem o pravno-obavezujućem sporazumu na osnovu modela međusobnog priznanja dve Nemačke.
Takav model predviđa članstvo Kosova u UN (de iure priznanje) bez uspostavljanja diplomatskih odnosa Beograda i Prištine ( prema Povelji UN sve države članice su dužne da međusobno poštuju teritorijalni integritet bez obzira da li imaju diplomatske odnose).
Istog dana je ruski Savet bezbednosti kojim presedava Putin izdao saopštenje u kojem se ističe da se pregovori na Balkanu moraju voditi na osnovu Rezolucije SB UN 1244. Ruski ambasador u EU Čizov je to ponovio 13. jula.
Marija Zaharova potparol MID Rusije je to ponovila 16. jula kada su se uživo sastali Hoti i Vučić u Briselu. Sa druge strane , Vučić nakon sastanka sa Hotijem nije ni pomenuo 1244 . Hoti i Merkelova pre njega , su istakli da se pregovara (”završna faza ”) o pravno-obavezujućem sporazumu.
Dakle, Rusi se zalažu za celovitost Srbije na osnovu Rezolucije 1244 i protive se članstvu Kosova u UN. To je pokazala i poseta Lavrova iz juna. Karikaturalni ministar inostranih poslova Dačić je potvrdio 14. jula da je Lavrov tada bio ”protiv toga da se pitanje reši u Beloj kući ” i da RF ”nije oduševljena što se dijalog odvija u Briselu ”.
Beograd je, sa druge strane, posle propasti neustavne Vučićeve ideje o podeli, pristao na ponižavajuću ponudu o posrednom priznanju Kosova i članstvu u UN. U tom kontekstu treba tražiti razloge za antirusku histeriju režima u Beogradu.
Dejan Mirović (nspm)
