Home TEMA DANA DA LI JE OVDE NEŠTO ČUDNO? VAKCINU PROTIV „KORONE“ SU IMALI JOŠ...

DA LI JE OVDE NEŠTO ČUDNO? VAKCINU PROTIV „KORONE“ SU IMALI JOŠ 13. JANUARA PROŠLE GODINE!

124
0
SHARE

Možda ćete se iznenaditi kada saznate da je od tri dugo očekivane vakcine protiv koronavirusa, najperspektivnija, Modernina mRNA-1273, koja je 16. novembra prijavila stopu efikasnosti od 94,5 odsto, bila osmišljena već do 13. januara prošle godine.

To je bilo samo dva dana nakon što je kineski Jong-Zen Zeng bio prisiljen da privremeno napusti svoju laboratoriju. U Masačusetsu, za dizajn Modernine vakcine bio je dovoljan jedan vikend.

Završen je pre nego što je Kina uopšte priznala da se bolest može preneti sa čoveka na čoveka, više od nedelju dana pre prvog potvrđenog slučaja koronavirusa u Sjedinjenim Američkim Državama.

Do trenutka kada je objavljen prvi smrtni slučaj mesec dana kasnije, vakcina je već bila proizvedena i poslata Nacionalnom institutu za zdravlje kako bi se počelo sa kliničkim ispitivanjem faze I.

Ovo je najkraći vremenski period razvoja vakcine u istoriji. To takođe znači da su za ceo period trajanja pandemije koja je već ubila više od 250.000 Amerikanaca, imali načina da to spreče.

“Da budem jasan, ne želim da sugerišem da je Moderni trebalo dozvoliti da uvodi svoju vakcinu u februaru, ne čak ni u maju, kada su privremeni rezultati ispitivanja faze I pokazali njenu osnovnu bezbednost.

To bi bilo kao da kažemo da smo stavili čoveka na Mesec i već istog dana pitali: ‘Šta se dešava sa odlaskom na Mars?’, kaže Nikolas Kristakis, koji vodi laboratoriju za ljudsku prirodu u Jejlu i čija nova knjiga, “Apolova strela” prikazuje način na koji kovid 19 može da oblikuje našu blisku budućnost.

Brzina Moderne bila je “zapanjujuća”, dodaje Kristakis, iako je dizajn drugih vakcina bio skoro pa jednako brz: BioNTek/Fajzer, Džonson &Džonson, AstraZeneka.

“Da li su stvari mogle da idu brže od dizajna do primene? S obzirom na sumorne prognoze za zimu, vuče me da se zapitam. Možda, u budućnosti i hoćemo. Već je, kako mi je istakao Piter Hotez sa Bejlor univerziteta, ‘Operation Warp speed’ značilo sprovođenje kliničkih ispitivanja istovremeno, a ne uzastopno, proizvodnju vakcine u isto vreme i odobravanje vakcine pod oznakom ‘hitne upotrebe’ u decembru na osnovu samo preliminarnih podataka prema kojima ne pruža trajnu zaštitu čak ni ne daje tačne rezultate koliko štiti od prenošenja”, naveo je.

“I kao što mi je rekla virusolog iz Džordžtauna Endžla Rasmusen, samim imenom su možda bespotrebno rizikovali da izgube poverenje Amerikanaca koji su već zabrinuti za sigurnost ove ili bilo koje druge vakcine. Zaista, bilo bi teško u maju pronaći jednog pouzdanog epidemiologa, istraživača vakcina ili zvaničnika iz oblasti zdravstva koji bi preporučio brzo uvođenje vakcine – mada, vredi napomenuti da je već u julu MIT Technology Review izvestio da je grupa od 70 naučnika iz okoline Harvarda i MIT-a, uključujući poznatog genetičara Džordža Čerča, uzimala vakcinu u spreju za nos koju su sami napravili, koja nikada nije ni trebalo da bude testirana, koju je razvio lično predzetnik za genomiku po imenu Preston Estep (takođe autor knjige o samopomoći-produžetku života)”, dodao je.

Kina je počela da daje vakcinu svojoj vojsci u junu. Rusija je odobrila svoju verziju u avgustu.

I dok se većina američkih naučnika brinula zbog brzine kojom su izlazili sa podacima i rizika koji su oni podrazumevali, ovo je pokrenulo pitanja o čudnim, složenim, često kontradiktornim načinima na koje pristupamo pitanjima rizika i neizvesnosti tokom pandemije – i kako bismo, možda, mogli razmišljati o tome da sledeći put postupimo drugačije.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here