Prestanak plaćanja obaveza u nizu zemalja u razvoju produbiće tešku ekonomsku-socijalnu situaciju njihovih domaćinstava i biznisa. Oko četvrtine obveznica zemalja u razvoju, koje u pravilu nose prinose više od 10 odsto, sada je pred situacijom da prestanu
sa plaćanjem obaveza. Ukupna vrednost „Bloomberg USD Aggregate Soverign“ indeksa potonula je od početka godine 20 odsto, što je više nego celokupni gubitak u kriznoj 2008. godini.
Logično je očekivati nastavak urušavanje vrednosti na zapadnim deoničkim tržištima, iako se tu procene razlikuju. Dok Vol Strit optimistično i dalje kolektivno očekuje 10-postoni rast zarada u S&P, Belkin report, na primer, predviđa urušavanje od -48 odsto, kao 2009. godine.
Zarade deonica će padati zbog: troškova deglobalizacije, procesa dekarbonizacije,
završetka 40-godišnjeg tržišta podsticanog niskim kamatama, produženja rata u Ukrajini, recesije na zapadnim tržištima, poteza centralnih banaka ciljanih zaustavljanju inflacije, procesa sindikalizacije, usporavanja potrošnje, pucanja mehura u drugim vrstama imovine… Jedan od važnih negativnih faktora je i očekivani odlazak 22 miliona američkih bejbi bumera u penziju.
Ključni problem je u tome što je putanja rasta ličnog bogatstva tajkuna u Sjedinjenim državama iznad putanje rasta američkog BDP-a neodrživa. Dok su pitanje rasta bogatstva i rasta BDP-a poklapale od 50-ih do 90-ih godina, u devedesetima su Federalne rezerve počele koristiti monetarnu politiku kako bi se osigurale brže bogaćanje od rasta ekonomije te je bogatstvo počelo rasti puno brže od BDP-a, a iluzorno je očekivati da je tako nešto održivo. Dugo je i potrajalo.
