Kako će Srbija da se izbori sa krizom i hoćemo li posle 15. maja imati nafte, teme su o kojima su u „Uranku“ na televiziji K1 govorile Radojka Nikolić i Jelica Putniković. Obe su saglasne da će cene u mesecima pred nama samo rasti.
Radojka Nikolić smatra da je pogrešno što govorimo samo o inflaciji u Nemačkoj, jer se svaki potres u bogatim zemljama preliva i na male, siromašne zemlje.
– Male zemlje više ugrožavaju inflacija i ovi potresi na svetskom nivou nego bogate, jer smo mi siromašni. Svi pričamo o Nemačkoj, a u Nemačkoj je inflacija 7,3 odsto, u Americi 8,5, a u Srbiji 9,1 odsto. O tome malo govorimo. I za Ameriku, i za Nemačku, i za Evropu
inflacija je velika, a tek za nas. Inflacija u evrozoni je 7,5 odsto, i to je najveći rast cena u poslednjih 40 godina. Kriza u velikim ekonomijama preliva se i na ostale zemlje.
Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. U Srbiji 70.000 radnika zaposleno je u nemačkim kompanijama. Naša zemlja ima najveći uvoz i izvoz sa Nemačkom i svaki potres u Nemačkoj uvek je problem i za nas. Ne može nama biti bolje ako je bogatim zemljama loše. I najveći broj naših ljudi radi u Nemačkoj – kazala je ovog jutra u „Uranku“.
Istakla je i da je ratom pogođena žitnica Evrope, Ukrajina.
– Ukrajina je najveći proizvođač pšenice, suncokreta i biljnih ulja. Zajedno sa Rusijom
zadovoljava više od 60 odsto potreba za žitaricama u Evropi i trećinu potreba u svetu. U proizvodnji ulja obe zemlje takođe su dominantne. Kada se naruši taj proizvodni ciklus, a narušen je, dolazi do problema. Rusija i Ukrajina su i veliki proizvođači đubriva što ometa setvu za sledeću godinu. Biće problem žetve u ovoj godini, pogotovo u Ukrajini. Od žitarica je najviše zavisna Afrika, Egipat je najveći uvoznik pšenice iz Ukrajine, kao i druge afričke zemlje.
Kada je reč o planiranom ekonomskom rastu, Radojka Nikolić ističe da će još dugo nesumnjivo biti poremećaja na svetskom planu.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
– Najnovije procene svih vodećih instutucija su da će doći do manjeg rasta za ovu godinu. Globalna ekonomija trebalo je da ove godine zabeleži rast od 4 odsto, a trenutno se
procenjuje da će biti tri ili ispod tri odsto. Rast u Srbiji trebalo je da bude 4,5 odsto, a projekcije su da će biti oko tri odsto. Ova godina proteći će u znaku nesigurnog i turbulentnog poslovanja. I za sledeću godinu se vrlo oprezno najavljuju procene, ne očekuje se brzo smirivanje.
Iz jedne krize smo uleteli u drugu. Prvo pandemijsku koja je donela zastoj i mnoge države su intervenisale i emitovale velike količine novca da bi spasle privredu. Još se nismo
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
potpuno oporavili, 2021. krenula je sa rastom, a na to su došli sukobi u Ukrajini koji su duplirali krizu. Svetu je trebalo četiri godine da se oporavi od ekonomske krize 2008. godine.
Amerika jedina profitira od krize u Ukrajini
Radojka Nikolić u „Uranku“ na televiziji K1 kazala je da je Evropa najviše zavisna od ruskog gasa, a da nafta i ugalj mogu da se nekako kompenzuju.
