Veliku zabunu u našoj javnosti izazvala je činjenica da je sporazum između Republike Srbije i samozvane države kosmetskih Arbanasa zaključen na danas neočekivan i neuobičajen način.
Umesto da on bude izložen i potpisan na jednom papiru, kako se to inače čini u građanskom pravu prilikom kupoprodaje nepokretnosti i u drugim sličnim slučajevima, on je zaključen tako što su zastupnici obeju strana ugovornica potpisali posebne ali, sem poslednje odredbe, identične papire.
Jedan je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a drugi premijer samozvanog Kosmeta Avdulah Hoti. To je namerno učinjeno da bi se u našoj javnosti stvorila što veća zabuna.
Aleksandar Vučić je otišao čak toliko daleko u svojoj bestidnosti i lažljivosti, da je izjavio da on nije sklopio ugovor s Avdulahom Hotijem, nego sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Zaključenje međunarodnog ugovora razmenom dvaju ili više identičnih tekstova jeste starija forma koja se praktikovala još od Vestfalskog mirovnog sporazuma od 25. oktobra 1648. godine.
Tako je postupano pošto se tadašnji šefovi država – kraljevi, car Svetog Rimskog Carstva ili sultan, nisu mogli sastati na jednom mestu, nego su diplomatskim putem razmenjivali identičan tekst ugovora koji je prethodno uglavljen. Stoga je i sporazum Aleksandra Vučića i Avdulaha Hotija pravi međunarodni ugovor, samo je zaključen u starijoj, ali i danas važećoj formi.
Već na samom početku valja reči da ovaj sporazum i štetan i poguban za Srbiju, pošto isključivo koristi nama neprijateljskoj političkoj tvorevini – samozvanom Kosmetu.
Tako se u njemu najpre govori o autoputu koji bi preko Kuršumlije ili Lebana povezao Prištinu sa auto-putem Niš–Skoplje, da bi Arbanasi lakše stizali do Evropske unije, dok će naši sugrađani, kako su to i do sada činili, isključivo koristiti Ibarsku magistralu.
A i da ne pominjemo da se u ovom sporazumu ne navodi ko će to da plati. Pa, zar Srbija treba da se zaduži kod stranih banaka da bi se kosmetski Arbanasi vozili auto-putem sve do Beograda?
Ništa manje nije štetan sporazum o željezničkoj pruzi Priština–Beograd, koja od ranije postoji, ali je Arbanasi nisu koristili. Nama bi to eventualno odgovaralo samo ukoliko bi naši putnički i teretni vozovi išli sve do Prištine i nazad. Ali kosmetska vlada sigurno želi da ima svoje lokomotive i vozove koji bi s oznakom „Kosova“ išli sve do Beograda i nazad. Pa zašto bismo im to učinili?
Prosto neverovatno deluje ugovorna odredba o željezničkoj pruzi koja bi povezivala Beograd i Prištinu s dubokim lukama na Jadranskom moru.
Kako je Beograd već prugom povezan s Barom koji je duboka luka, Vučić i Hoti verovatno imaju na umu neku albansku luku, recimo Drač, na Jadranskom moru.
Pa zar bi to nama uopšte bilo potrebno i ko bi platio probijanje brojnih tunela i pruge kroz Prokletije i druge planine Severne Albanije? To bi Albancima u Albaniji i na Kosovu i Metohiji veoma koristilo, ali nikako ne mogu da shvatim u čemu je tu interes Srbije, pogotovo što Albanci izgleda hoće da i srpskim parama grade tu prugu.
I to nije sve kada su posredi željezničke pruge, ovim ugovorom predviđeno je da se gradi pruga Priština–Merdare i Priština–Niš. Kosmetski Arbanasi naravno žarko žele da Kosmet premreže prugama i da se ne samo auto-putem nego i prugom povežu s Evropskom unijom, Bugarskom, Turskom i Grčkom.
Ali ne vidim u čemu bi tu uopšte bio interes Srbije. Arbanasi očigledno očekuju da se srpskim parama grade pruge koje samo njima koriste. I što još gore, iako je Donald Tramp naterao Vučića da sve to potpiše, Sjedinjene Američke Države neće dati nijedan dolar za tolike autoputeve i pruge.
