„Ovo strateško povlačenje je mudar, iako iznuđen potez“, ukazuje Ilija Kajtez. „Tramp nije mirotvorac već je prihvatio realnost u kojima se nalaze i Amerika i svet. Svestan je unutrašnjih problema svoje zemlje, i želi da napravi nekoliko koraka unazad ne bi li je ojačao.
U suprotnom joj preti scenario koji su doživele sve imperije u istoriji sveta, od Aleksandra Makedonskog i starog Rima do Napoleona, koje su otišle predaleko ne razmišljajući o svojim realnim mogućnostima, i zato su doživele neslavan kraj.“
Ekonomska računica
A povrh svega tu je i prosta ekonomska računica, skreće pažnju prof. Kajtez: „Amerika je u Avganistan uložila preko 1.000 milijardi dolara svojih poreskih obveznika – a šta je dobijeno zauzvrat? Izuzimajući, naravno, enormne zarade multinacionalnih kompanija koje su jedine profitirale.“
„Kao menadžer“, dodaje Zoran Milivojević, „Tramp jasno sagledava situaciju. On hoće da od Amerike napravi preduzeće koje posluje pozitivno kako bi očuvao njenu globalnu poziciju. A za to joj je potreban novac, koga više nema za rasipanje, te ovakvi potezi za nju postaju nužni.“
U tom smislu ilustrativan je slučaj Južne Koreje od koje, kako piše „Vol strit džornal“, Tramp traži više novca za ostanak američke vojske što, kako se navodi, „ukazuje na
njegovo transakciono shvatanje savezništva“ – ovo pak „nasuprot shvatanju koje postoji od okončanja Drugog svetskog rata, po kome je održavanje ovih savezništava (bez obzira na cenu) u strateškom interesu same Amerike“.
„Veliki problem i za Ameriku i za njene saveznike sastoji se u tome što je američki vojnik, u odnosu na vojnike drugih zemalja, izuzetno skup; primera radi, čak 100 puta su veći troškovi vezani za jednog američkog u odnosu na jednog egipatskog vojnika“, objašnjava Ilija Kajtez.
„Ovi troškovi do sada su uglavnom išli na teret Amerike, međutim, ona tih para više nema. Te je, otuda, ovo ‘transakciono’ shvatanje savezništva zapravo sasvim opravdano, jer američka ekonomija jednostavno više nije dovoljno moćna da bi mogla da izdrži dosadašnji način funkcionisanja ovih savezništava.“
A pritom, napominje Zoran Milivojević, „uprkos svom preskupom vojnom prisustvu, u političkom smislu Sjedinjene Države nisu ostvarile ništa ni u Avganistanu, ni u Iraku, ni u Siriji… Tako da ono postaje i besmisleno, osim što je preskupo.“
Svetski policajac
Tek, prema podacima koje je sabrao londonski „Gardijan“, proces povlačenja američke vojske, uprkos otporima Pentagona, uveliko je u toku; broj vojnika u Avganistanu smanjen je sa 12.000 na 4.500, a prema sporazumu s talibanima svi treba odande da se povuku do maja sledeće godine, povučena je većina američkih vojnika iz Sirije, kao i 10.000 vojnika, odnosno, skoro trećina od ukupnog broja, iz Nemačke. A spisak zemalja iz kojih se planira povlačenje Ričard Grenel je, u intervjuu „Bildu“, proširio i na Irak, Južnu Koreju i Japan.
„Ne samo da se na ovaj način Amerika odriče uloge svetskog policajca koju je sebi dodelila, već se isključuje i mogućnost povratka na politiku intervencionizma“, komentariše Zoran Milivojević. „Upravo se za to zalaže i Tramp, svestan da je svojom intervencionističkom politikom Amerika zapravo izgubila znatan deo svog uticaja u svetu.
Tim pre što se i svet u međuvremenu do te mere promenio da ni jedno od gorućih pitanja Vašington više ne može da reši sam, bez dogovora s Moskvom i Pekingom.“
