Stranci samo iskoriste domaće političare, i to višestruko: politički i finansijski.
Politički tako što sebi obezbeđuju agente uticaja,a finansijski za takozvanu „vrtešku“ – to je sistem da stranci određena sredstva daju, a onda dobar deo uzimaju nazad od onih kojima su ih dali.
U razvijenijim zapadnim zemljama je mnogo teško sprovesti korupciju. Ona se zato realizuje ili tako što se opoziciji i medijima pruža podrška kroz donacije i pomaže se neko,
a zapravo se veliki deo toga novca deli sa tim ljudima i ne isporuči se onima koji treba da rade posao. To važi i za zemlje koje nemaju probleme sa Zapadom.
Stvari su znatno gore u zemljama koje Zapad ruši, kao, na primer, sa Srbijom, a naročito Republikom Srpskom.
Opozicija je tu u dvostrukom problemu. Sama je iskorišćena za tuđe političke igre, a sa druge strane, koriste je kao malj za rušenje svoje države.
Tragedija tih ljudi je što na kraju budu iskorišćeni,ostavljeni i odbačeni. Suoče se sa sudom istorije koji je krajnje nepovoljan. A posledice su često mnogo gore. Jer, isti ti zapadnjaci, koji ih danas podržavaju, u nekom momentu ih optuže za istu tu korupciju iza koje stoje zapadnjaci-manipulatori novcem.
