Model „dve Nemačke“ koji je navodno poslužio kao osnov za jednu verziju francusko-nemačkog predloga za komprimis Beograda i Prištine, ne da je nepovoljan za Srbiju, već je svojstven put u ćorsokak, prenose mediji.
Ne samo da ova dva slučaja nemaju isti istorijski kontekst, ni genezu problema, već se zamka krije u tome što bi prihvatanjem rešenja starog skoro pola veka, Srbija priznala nezavisnost Kosova, odrekla se pregovaračke moći i načina da zaštiti Srbe koji žive na Kosovu.
To listom i jednoglasno ocenjuju sagovorenici lista, komentarišući prelog koji je izronio kao rešenje za kompromis, a koji u osnovi ima ugovor nekadašnje Istočne i Zapadne Nemačke.
Inferiorni plan
Među njima je i profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Tomoti Les. On za početak, primećuje da ova ideja nije prihvaćena u Srbiji.
„Rešenje ‘dve Nemačke’ značilo bi da Srbija praktično prizna Kosovo, na primer, tako što bi mu dozvolila da se pridruži UN, što bi bio veliki ustupak Srbije i time bi predala većinu svoje pregovaračke moći. Jedina sonova na kojoj sam mogao da vidim da Srbija prihvata takav dogovor jeste da joj zauzvrat ponudi nešto veoma značajno“, ukazuje on.
Podseća da je istovremeno alternativno rešenje Briselskog sporazuma još u igri, što znači da Srbija nema neposredni podsticaj da prihvati ono što vidi kao inferiorni francusko-nemački plan.
„Srbija je takođe otvorila drugu opciju pokretanjem procesa na Kosovu koji bi mogao dovesti do de fakto podele teritorije i omogućiti joj da spase nešto od gubitka Kosova. Uprkos rizicima i neizvesnosti, pretpostavljam da će to Srbima izgledati bolje od bilo kakvog sporazuma kojim se praktično priznaje celo Kosovo“, kaže Les.
Ova, druga po redu, verzija nacrta Šolc-Makron predloga sporazuma pojavila se pre tri dana.
Vrlo je slična dokumentu potpisanom 1972. godine u Berlinu, ali se u „osveženoj verziji“
koja se tiče Beograda i Prištine ne pominju eksplicitno nezavisnost i samostalnost Kosova i Srbije. Ali, pominje se nepovredivost međusobnih granica i poštovanje teritorijalnog integriteta.
Početna stanica
I upravo to je najveći kamen spoticanja, kaže politikolog i metodolog Bojan Klačar. Najveći problem ovog modela je, smatra on, što Srbija njime čini divovske ustupke, ali ne i Kosovo, i Beograd onda ostaje bez garancije da će Priština rešiti pitanje Srba.
„To je vrlo problematičan element, jer problem dve Nemačke uključuje članstvo u UN, a najnoviji dokument u EU. Kosovo dobija međuanrodnu prepoznatljivost, priznanje manje-više celog sveta pa onda priznaje Srbije postaje irelevantno“, ističe Klačar.
Tako Srbija gubi mnogo, kaže on, i dodaje da bi ugovor dve Nemačke mogao da bude samo početna stanica do dogovora.
„Ako bi se ovo prihvatilo, Kosovo dobija međuanrodnu prepoznatljivost, a Srbija dobija samo potencijalno članstvo u EU i ZSO koju je već dobila 2013. Nema ni konkretnog plana za članstvo u EU, konkretnog datuma ulaska u EU. Bilo bi dobro ako bi bila napravljena neka vrsta otvorenog živog dokumenta, a ne zakucan sporazum oko kojeg nema pregovora“, kaže Klačar.
Da bi dogovor bio prihvatljivi, i jedna i druga strana bi morale da izgube dosta, i jedino tako bi na kraju našli kompromis.
