U svetu se zbog pandemije u oblasti industrije događaju tektonska pomeranja.
Pandemija je podstakla najveće zapadne korporacije da odustanu od politike koje su se držale poslednjih nekoliko decenija – da fabrike otvaraju u Kini.
Šta je tome kumovalo uz koronavirus i koje i čije fabrike napuštaju Kinu?
Pandemija je pokazala da su mnoge gigantske korporacije usuštini kolosi sa glinenim nogama. Pokazalo se i da njihovi multi-trilionski prihodi direktno zavisi od jedne države. Od Kine.
A sada vlade ekonomskih sila razgovaraju o vraćanju proizvodnje iz Kine kući.
Otkrili zavisnost od Kine
Sjedinjene Države su prve uključile alarm koji je u februaru 2020. iznenada razotkrio da će izbijanje koronavirusa u Kini Ameriku ostaviti 97 odsto antibiotika koje američko stanovništvo dobijs iz Kine. Plus: da 80 odsto farmaceutskih komponenti za proizvodnju lekova dolazi takođe iz Kine.
„Ako ste Kinezi i ako stvarno želite da nas uništite, prestanite samo da nam šaljete antibiotike”, rekao je Gari Kon, bivši ekonomski savetnik predsednika SAD.
Ubrzo posle SAD, svoju zavisnost od Kine otkrili su Japan, Velika Britanija, Južna Koreja, Nemačka, Francuska, Španija… I, nije se to ticalo samo tableta lekova…
Tokom tri do četiri decenije, zapadni svet je prenosio svoju industriju u Kinu u trci za superprofitima. U toj zemlji su radne ruke koštale siću, a porezi su su bili božanski u poređenju s američkim, japanskim i evropskim.
Sada su pametne glave zapadnih vlada shvatile da su napravile gigantsku grešku i hitno odlučile da diversifikuju mesta proizvodnje vitalnih proizvoda. Ali, ispostavilo se da to neće ići bez velikih problema.
Neke velike kompanije (Apple, Sony, Google…) shvatile su i bez sugerisanja (Vašington) da treba preseljavati proizvodnju iz Kine. Samo, nije se mišljenje njihovih menadžera baš sasvim poklopilo sa stavovima vlasti.
Koliko košta povratak kući?
Google, Apple i pročie Microsoft pristali su da povuku deo svojih kapaciteta iz Kine, ali ne i da ih vrate u Ameriku.
A i zašto bi kad su im `pod rukom` Vijetnam i Tajland gde porezi takođe nisu drakonski, a i radne ruke su – `cela veza za dolar`?
NJima nikakav Tramp ne može naređivati i nikakvo ukazivanje na „državne interese“ ne može probuditi patriotizam kod tih ajkula kapitalizma. NJih zanima novac i samo novac.
„Global Tajms“ je citirao ovu procenu Renmina Liu DŽikina, stručnjaka Instituta za finansijske studije Univerziteta u Kini: „Američke i japanske kompanije pristajaće na preseljenje samo ako njihove vlade budu spremne da plate ne samo za demontažu opreme u Kini, njego i njen transporta na novu lokaciju, a i montažu.
Možda će tražiti i nadoknadu gubitaka. Sve te kompanije su svesne da će odlaskom iz Kine izgubiti najveće svetsko tržište i da će njihovo mesto zauzeti konkurenti“.
Liu je uveren da za Kinu neće biti veliki problem da nadoknadi odlazak (američkih) „kitova“:
„Kina je obučavala svoje stručnjake koji su savladali strane tehnologije. Ima i sopstvenu nauku. Naravno, to će biti gubitak radnih mesta. Zato neka svi znaju: ko ode neće biti primljen nazad. Na tržište od bezmalo milijardu i po potrošača“.
Vijetnam će biti nova Kina
