Zapad je ušao u „titansku bitku” sa Rusijom za budućnost čitavog globalnog finansijskog sistema, ovo mišljenje izneo je kolumnista Robert Farli u članku za američko izdanje 19FortyFive.
Nakon početka specijalne operacije u Ukrajini, SAD, EU, Velika Britanija i Japan pokrenule su antirusku kampanju, izraženu u „sankcijama takvih razmera kakve do sada nisu viđene u svetskoj finansijskoj istoriji“.
Konkretno, podsetio je autor, 300 milijardi dolara deviznih rezervi koje je Rusija držala u inostranstvu zapravo su zamrznute. Međutim, sankcije su omogućile Moskvi da koristi svoju zamrznutu imovinu za plaćanje kamata na državni dug bez kašnjenja.
Pored toga, nekoliko velikih ruskih banaka je isključeno iz platnog sistema SWIFT. Međutim, zvanična Moskva je preduzela korake da zaštiti i ojača nacionalnu valutu i zahtevala je da strani potrošači energenata plaćaju gas i naftu u rubljama.
Početkom decembra stupile su na snagu naftne sankcije, Evropska unija je prestala da prihvata rusku naftu koja se transportuje morem.
Zemlje G7, Australija i EU uvele su gornju granicu cene ruske nafte koja se isporučuje na ovaj način na 60 dolara po barelu.
Zamenik premijera Aleksandar Novak je u odgovoru, komentarišući situaciju, izjavio da Rusija neće prihvatiti gornju granicu cena goriva, čak i ako bi morala da smanji proizvodnju.
Rusija i Zapad, zaključuje Farli, ušli su u „titansku bitku” za budućnost čitavog globalnog finansijskog sistema.
Marin Le Pen ocenila je 8. decembra vođenje energetskog rata sa Rusijom u vreme kada je u Francuskoj isključena struja, a grejanje se moralo isključiti zbog nestašice energije.
Prema njenom mišljenju „Ne možete da vodite energetski rat protiv Rusije dok Francuska nema energiju. Ovo je glupo “, naglasila je političarka.
Ranije je Fabricio Kasari, kolumnista španskog izdanja Rebelion, istakao da je politika obuzdavanja Rusije sankcijama dovela Evropu do ekonomskog samoubistva.
Prema njegovom mišljenju, SAD su uspele da ostvare svoje ciljeve u vezi sa aktuelnom krizom, prekinu odnose između Brisela i Moskve, uspostave energetsku zavisnost Evrope od SAD, a takođe i stave tačku na dominaciju evra nad dolarom.
Pored toga, analitičar je istakao da su „najgori bumerang“ za Evropu bile antiruske sankcije, koje su se pokazale neefikasne protiv ruske ekonomije.
Od 24. februara Rusija sprovodi vojnu specijalnu operaciju denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine. Vladimir Putin je njen zadatak nazvao „zaštitom ljudi koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“.
Prema rečima predsednika, krajnji cilj operacije je oslobađanje Donbasa i stvaranje uslova koji garantuju bezbednost same Rusije.
Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Rusiju nakon početka specijalne vojne operacije. To je dovelo do viših cena struje, goriva i hrane u Evropi i SAD.
Vladimir Putin je politiku obuzdavanja i slabljenja Moskve nazvao dugoročnom strategijom za zapadne zemlje. Prema njegovim rečima, sankcije su zadale ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji. Šef države je napomenuo da je glavni cilj Zapada da pogorša živote miliona ljudi.
Webtribune.rs
