Sa te daljine je i napravio fotografije. Kada ih je Džordž Stefan video, izjavio je da je u pitanju zaista gornji od dva objekta koje je on video koristeći specijalni satelitski softver.
Dr Džems Ebert, ugledni arheolog i sudski veštak, ispitao je Ahmedove slike procesom visoke rezolucije, i izjavio: ‘Ovo ne izgleda kao prirodan deo pejsaža, već kao upadljivo
ljudska tvorevina, sa šiljatim vrhom i vertikalnim stranama ili zidovima. Čudno je, međutim da Dejvis nije prepoznao te fotografije kao nešto nalik onome što je on video.
AVIONSKI SNIMCI
Nekoliko meseci kasnije, Simons i Adams preletali su Ararat avionom, ali im turske vlasti nisu odobrile prizemljenje. Praveći video snimke nad njim, a naročito nad Ahora klisurom, ubrzo su identifikovali traženu tačku, formaciju naliku zamrznutom talasu koja se nadnosila nad nečim uglavljenim u glečeru.
Kružeći iznad planine, Simons je pokušavao da pronađe trag i drugog, odlomljenog dela objekta za koji je Džordž Stefan odredio da se nalazi na oko 335 metara ispod, u strmijem delu glečera. I zaista, tu je uspeo da snimi sličnu, odlomljenog kraja i krovom pokrivenu strukturu, jedva vidljivu u ledenom zidu.
Kružeči i dalje iznad zastrašujuće Ahora klisure, Simons je sa visine od oko 750 metara ispitao i mesto koje je odgovaralo opisu Eda Dejvisa. I zaista, iz strmog tla virio je još jedan sličan anomalan objekt, sa nečim nalik šiljatom krovu i vertikalnim zidovima, a čiji je kraj izgledao polomljen. Ako je to takođe teo Barke, onda bi po Dejvisu ispod njega morao postojati još jedan sličan deo, zarobljen još dublje u ledu.
Sva tri objekta bila su neobično slična, i svi su u stvari mogli biti delovi Barke za koju Biblija kaže da je bila oko 150 metara dugačaka – ili čak i dvaput duža ako je mera ‘kubit’
u stvari ‘kraljevski kubit’. Je li, dakle, moguće da se ona raspala na bar četiri velika dela? Sigurnog odgovora za sada nema.
ŠTA TO AMERIKANCI KRIJU
No, priča postaje još čudnija. Prema jednom izvoru, koji je Simonsu pričao samo pod uslovom potpune anonimnosti, godine 1974. jedan američki tim za specijalne operacije bio je angažovan na snimanju ruskog radarskog sistema koji je pratio letove iz Turske u tadašnji SSSR.
Vraćajući se preko Ararata, kako bi izbegli da budu otkriveni, taj tim je zahvatila oluja, pa su potražili zaklon u jednoj pukotini u glečeru. Bukvalno su upali u jednu ogromnu strukturu za koju su isprva pomislili da je staro vizantijsko svetilište – ali su shvatili da je nadmorska visina bila previsoka za tako nešto, pa su jednodušno zaključili da se radi o – biblijskoj Barci.
Njihov izveštaj, kodiran kao ‘Crno Koplje’, stigao je i do predsednika SAD, jer je Simonsu prijatelj predsednikovog savetnika rekao da je taj savetnik video još uvek skriveni izveštaj u Ovalnom kabinetu, a koji je uključivao i specifično spominjanje onoga za šta je dotični operativni tim verovao da je očuvani, u ledu zarobljeni deo prave Nojeve Barke.
Obelodanjena je još jedna slična priča, puna detalja. Između decembra 1959. i aprila 1960. godine, jedan pilot je napravio pedesetak letova iz jedne tajne turske baze u Sovjetski Savez, kako bi odvratio pažnju Sovjeta od istovremenih američkih letova.
Vraćajući se u Tursku preko rusko-iranske granične zone, pored Ararata, sa leve strane je, kako kaže, često viđao i snimao duguljasti, pravougaoni kovčegu nalik objekat, koji je štrčao iz leda na nekih 4.500 metara visine. Sad su, po njemu, ti snimci pohranjeni sedam spratova ispod Pentagona.
