Rudnik Rozija Montana je mesto na kom je pronađeno mnoštvo otkrića od kojih je najinteresantniji skelet dugačak 10 metara koji je otkriven 1976. godine.
Pre oko 5.500 godina u tom regionu je sagrađena i podzemna odaja od strane Agatirza. Grupa geologa je 2012. godine pratila zlatnu žilu do tog mesta. Oni su kopali dok nisu došli do same odaje.
Na njihovo veliko iznenađenje, pronašli su nadgrobni spomenik koji nije bio napravljen od običnog kamena.
Geolozi su uzeli uzorak, a laboratorijski rezultati su pokazali da je spomenik napravljen od 55% zlatne prašine od 50 karata, 15% granitne prašine i 30% volframa. Takođe, analiza je otkrila da je spomenik napravljen pomoću tehnologije kakva danas još nije otkrivena.
Ledena odaja
Čuvena podzemna odaja poznata kao „Ledena odaja“ ili „Odaja 13“, mesto je gde je pronađeno ovo neverovatno otkriće i nalazi se ispod sela Korneja. Brojna otkrića su napravljena na ovom mestu 1976. godine, ali su označena kao neobična i šokantna za to vreme, te je odaja kasnije zatvorena.
Spomenik nije bio jedina neobična stvar pronađena u odaji. Bio je tamo i džinovski skelet dugačak 10 metara.
Div je tamo zakopan nakon smrti, pošto su mu noge skupljene sa strane. S obzirom na nedostatak adekvatne opreme za analizu skeleta, on je poslat u Moskvu. Međutim, od tada se nije čulo ništa o njemu.
Što se tiče spomenika, nova serija istraživanja je planirana za 2012. godinu. On je ponovo iskopan i izvršena su merenja koja su pokazala da je širok 6 metara, dugačak 12 metara i visok 3 metra.
Teži gorovo 1.700 tona i sadrži oko 900 tona čistog zlata. Radi poređenja, rudari bi morali da rade preko 20 godina da bi iskopali toliku količinu zlata. Poslednje što se zna o spomeniku jeste da je isečen na 80 manjih delova kako bi mogao lakše da se prenese, ali je nepoznato gde je poslat.
Jedan od arheologa koji je radio u Odaji 13 je poslao niz fotografija spomenika jednom paleolingvisti. On je uočio smaragdni bareljef duž čitave površine artefakta.
Tekst je napisan u tri paralelna reda, počevši od gornjeg levog ugla i spuštajući se dijagonalno, formirajući spiralu oko vučije glave i završavajući se u donjem desnom uglu.
Paleolingvista veruje da je u pitanju pelasgijski zapis i da ovakav pronalazak ima veliku kulturološku i istorijsku vrednost. Ipak, spomenik je i pored toga isečen i istopljen. Država je dobila 19 delova spomenika, odnosno 31%, prema lokalnom ugovoru o ekstrakciji zlata.
Podizanjem spomenika je otkriven ulaz u jednu jamu. Ta jama duboka 4 metra je sadržala spiralno stepenište koje se spušta nadole i mlečnoljubičastu svetlost koja je dopirala iznutra.
Daljom istragom je utvrđeno da su stepenici isečeni pomoću lasera, a niko nije uspeo da utvrdi izvor ljubičastog svetla.
Paleolingvista je jedini bio dovoljno hrabar da siđe u jamu, ali se nikada nije vratio iz nje.
Vojska je kasnije zacementirala jamu i ulaz u Odaju 13. Oni koji su se našli u odaji su primorani da potpišu sporazume po kojima nikada neće progovoriti o onome što se nalazi u odaji, a jama iza spomenika je ostala večna misterija.
