Tvrdite da je Balkan premrežen takvim mestima?
— Ona su i danas na Balkanu veoma prisutna jer su Nemanjići ostavili bogat trag, kao i ranije kulture. Ali najviše tih tačaka nalazi se u Rusiji. Od 3.900 tačaka koje sam obeležio na planeti gde postoji osam premreženih energija, čak 1.927 ih je u Rusiji. Od tog broja, samo na gornjem Altaju nalaze se 1.102 tačke.
U bivšoj Jugoslaviji imali smo samo 18 takvih mesta. U današnjoj Srbiji pet, u Hrvatskoj sedam, u Bosni dva. Ako kažemo da ih u Engleskoj ima 2-3, u Americi oko 20, onda shvatate koliki je zbir tih energija na mestu odakle su i naši koreni. Zato ja tvrdim da se u Rusiji nalaze vrata planete.
Zbog čega se postavljaju energetske sonde? Koja je zapravo njihova funkcija?
— Za 22 godine, dosad su postavljene 422 sonde po celom svetu. Samo zahvaljujući Rusiji, postavljene su tri velike planetarne sonde. Imao sam predavanja u Rusiji i na njima su veoma značajni ljudi shvatili šta radim, dokazao sam i pokazao da to funkcioniše i oni su mi dali mogućnost da odem u džungle Bornea, da se jedna sonda postavi na jednom veoma jakom čvorištu.
Druga sonda se nalazi na Jakutiji u Sibiru, a jedna je na Fruškoj Gori. Fruška Gora je uzeta samo zbog toga što je na njoj najgušći oblik komunikacije između čoveka, prirode i duhovnih dimenzija, gde su mnogi manastiri nastajali, nestajali u ratovima i opet nastajali.
Kako izgledaju energetske sonde?
— Sonda je kombinacija ugljenika, magnetnih struktura koje su povezane sa zvukom i nekih određenih voštanih struktura. U zavisnosti od toga gde se postavlja, može biti dužine i do 60 cm. Postavlja se u dubinu zemlje i na jakom energetskom mestu počinje da akumulira energiju oko sebe. Ukoliko je to negativna energija, ona je akumulira, pojačava je i šalje je u jezgro zemlje. Iz jezgra se ona vraća nazad, ali kao transformisana energija.
Na tim mestima u prečniku od 15-20 metara do 2.000 kilometara počinje polako da se menja struktura života. Ali potrebno je vreme i da bi se video pun efekat onoga što je urađeno potrebno je oko 50 godina. Dosad je veliki broj sondi postavljen na Balkanu, samo u Srbiji oko sto, ogroman broj u Rusiji, u Južnoj Americi na Tititkau jezeru dve, mnoge su postavljene i u okeanima.
Inspirisani idejom o geosenzitivnim tačkama, stvorili ste akustične instrumente koji zapravo nisu obični instrumenti.
— Pre svega, to su skulpture. To su ogromne skulpture u koje se ulazi. Sve je drugačije. Recimo, na jednom setu bubnjeva može da svira nekoliko bubnjara, postoji gitara, bas gitara, koje su potpuno drugačije u skulpturalnom smislu. Te skulpture dorađujem oko 40 godina. Na njima su se oprobali mnogi autori, ali za razliku od tog vremena, danas su one doterane do toga da instrumenti sviraju sa nama.
Kada počnemo, ulazimo u jedan oblik izmenjenog stanja svesti, moždani talasi se spuštaju na ispod 10 herca i počinjemo da sviramo kao jedan. To je jedna integralna improvizacija koja daje mogućnost da pet-šest ljudi svira kao da smo se dogovorili i da smo uvežbani, a u suštini je sve improvizacija. To je harmonija u kojoj ne postoji ego.
Kreativnost čoveka se budi na najvišem nivou jer za kratko vreme moraš nešto da uradiš, a da budeš kreativan. Sam čin stvaranja muzike je duboko duhovno-materijalan proces kreativnog odnosa pojedinca sa sobom i okruženjem. Zato je izuzetno važno na koji se način tome pristupa i kako se to radi.
