Postoji mnogo grobalja širom sveta za koja se veruje da su ukleta, ali groblje Stul u Kanzasu po svojoj zlokobnosti izdvaja se od svih njih.
Tamo se nalaze vrata iz ovog sveta u pakao. Groblje Stul, kao i napuštena crkva kraj njega, nalazi se u malom, gotovo zaboravljenom gradiću u američkom Kansasu u kom živi svega dvadesetak stanovnika. Međutim, stanovnika je zapravo navodno mnogo više, samo što nisu s ovog sveta…
Grad već stotinama godina prate brojne legende u čiju su istinitost uvereni stanovnici i istražitelji paranormalnog, koji tvrde kako na svetu postoji sedam vrata pakla, a u Stulu se definitivno nalaze jedna.
Priče o ovom mestu dospele su u medije tek 1970-ih, a 1974. fakultetski list Univerziteta Kansas posvetio je čitav jedan broj pričama o raznim neobičnim susretima koji su se dogodili na groblju Stul i crkvi kraj njega.
Navodno se upravo tamo đavo pojavljuje dva puta godišnje. Prvi put na prolećnoj Ekvinonociji i na dan Duhova, a kako su se stariji stanovnici već dugo susretali s demonskim silama koje nauka ne može da objasni.
Prema jednom od svedoka, za vreme šetnje oko groblja i crkve, mladića je u predvečerje nepoznata i nevidljiva sila zgrabila za noge i vukla prema zemlji. Čovek je jedva uspeo da se otrgne.
Drugi svedok rekao je da je doživeo istu stvar, ali da su ga duhovi vukli za ruke, dok je više njih reklo kako su krenuli na groblje, ali se kasnije ničeg nisu sećali, čak ni kako su stigli do svojih kuća. Kao za sva ukleta mesta, i za ovo se vezuje satanizam i razna “veštičarenja”.
Jedna od priča vezana za groblje otkriva kako su dva muškarca išla u posetu groblju gde su pokopani njihovi preci, a kad su prošli crkvu, odjednom je počeo da duva snažan vetar iako je do tada bio sunčan i miran dan.
Digla se prašina i nisu videli ništa ispred sebe. Spopao ih je zlokoban osećaj. U strahu su potrčali, ali na svoje zaprepašćenje njihov automobil nije bio na mestu gd esu ga parkirali već dvadesetak metara dalje i okrenut u suprotnom smeru, iako je ručna kočnica bila i dalje podignuta. Snažan vetar koji se tamo iznenada javlja čini se kako je česta pojava.
Najmanje desetak svedoka je prijavilo da su to doživeli, ali i da taj vetar nema veze s nikakvom normalnim vremenskim uslovima, već liči na mini uragan koji nakratko dođe i prođe.
Jedan ljubavni par zaklon od vetra pronašao je u crkvi, ali ih je izbezumilo kada su se sveće u njoj same popalile kad su ušli, kao i muzika s orgulja koju su oboje čuli, iako u crkvi nikoga nije bilo.
Navodno je zbog brojnih dokaza ukletosti i demonskih pojava i sam gradić dobio ime Skul (lobanja). Od 1850. crkva je priznala, ali i pokuašala da zataška neobična događanja oko crkve i na groblju, uveravajući meštane kako je samo važno imati jaku veru i redovno se moliti, i da će im to pružiti dovoljnu zaštitu.
Ipak, čini se da to nije pomoglo dvema staricama koje su na početku 20. veka išle da obiđu grobove svojih bližnjih, a ujutro su pronađene mrtve, sa prestravljenim izrazima lica.
