Minut nije mnogo vremena u svakodnevnom životu, međutim upravo za 60 sekundi ipak sve može da se promeni, životi mogu da se stvaraju ili unište, bitke izgube ili pobede.
Da li biste verovali ako vam neko kaže da samo jedna reč može da nadahne revoluciju ili da istorija može da se promeni dok se vratite sa godišnjeg odmora? Može! „Bordterapi“ je napravio listu odluka koje su donete u zadnji čas, a posle kojih svet više nije bio isti.
„Atentat na Linkolna“
Predsednik Abraham Linkoln zamalo da ne prisustvuje poseti Fordovom pozorištu 14. aprila 1865. godine pošto su Julisiz Grant i njegova supruga Meri – Linkolnovi gosti tokom večeri – odustali od odlaska u poslednjoj sekundi. Linkoln je, međutim, rekao da se od njega očekuje da bude tamo. Ostalo je istorija.
„Bombardovanje Hirošime“
Kokura, grad u Japanu, bio je jedna od meta nuklearnog napada Sjedinjenih Američkih Država na Japan. Kako su se bombarderi približavali, shvatili su da je previše oblačno da bi leteli i svoj napad preusmerili na Nagasaki.
„Pad Berlinskog zida“
Istočnonemački lideri pokušavali su da umire proteste koji su izbili, popuštajući kontrolu na granicama, ali promene su trebale da budu neznatne. Način na koji je to saopšteno, promenio je tok istorije. Beleške sa novim pravilima date su u ruke portparolu Centralnog komiteta Politbiroa Istočne Nemačke Ginteru Šabovskom, koji nije imao vremena da ih pregleda pre konferencije za štampu.
„Privatna putovanja van zemlje sada mogu da se primenjuju bez ikakvih preduslova“, rekao je, a iznenađeni novinari tražili su još informacija.
Prebirajući po beleškama, Šabovski je rekao da koliko on zna, ovo stupa na snagu trenutno, a trebalo je zapravo narednog dana sa detaljnim uputstvima podnošenja zahteva za vizu. Ali, vest su prenele sve televizijske stanice i nije bilo nazad.
„Imam san“
Martin Luter King nije ni planirao da održi svoj čuveni govor „Imam san“ u kojem je pozvao na rasnu jednakost i prestanak diskiminacije. Tek kada je pevačica Mahalija Džekson povikala „pričaj im o snu“, dok je govorio, King je izgovorio legendarne reči.
„Pionir među antibioticima“
Dok se dr Aleksandar Fleming pripremao za svoj godišnji odmor 1928., slučajno je zaboravio da očisti svoje petrijeve posude koje su bile naslagane na njegovom radnom stolu. Kada se vratio, primetio je da je na njima formirana plesan koja je ubila veći deo bakterija, pa je tako stvorio penicilin.
„Plan bombardovanja“
U jeku napetosti između Sjedinjenih Država i Severne Koreje u ranim devedesetim, ministar odbrane Vilijam Peri osmislio je plan bombardovanja kojim bi uplašio neprijatelja. Bojeći se da će rat izbiti na sve strane, Peri je u poslednjoj sekundi ukinuo plan, a dve zemlje su sklopile primirje.
„Lažna uzbuna“
Ruski nuklearni sistem za rana upozorenja 26. septembra 1983. otkrio je nuklearni napad iz Sjedinjenih Američkih Država, Pukovnik Stanislav Petrov trebalo je da uzvrati napad, međutim verovao je da je u pitanju lažna uzbuna, pa nije uzvratio vatrom. Ovo se kasnije ispostavilo kao tačno, čime je Petrovu odato priznanje da je sprečio nuklearni rat.
