Život je nastavio u Nišu, jer ga je 2004. pozvala jevrejska organizacija JVC iz Pariza. Oni su čuli za jevrejsko groblje u Nišu, jedno od najstarijih na Balkanu, sa natpisima na spomenicima koje niko nije umeo da protumači, a koje je trebalo očistiti.
– Nakon čišćenja groblja, nakratko sam se vratio na Kosovo jer sam otkrio da su kampovi koje je postavio UNHCR za romsku populaciju bili na zemljištu gde je odlagan nuklearni otpad. Svetska zdravstvena organizacija je uradila analizu krvi egipćanske dece iz tih kampova i otkrila do tada, u medicinskoj literaturi, nezabeleženu, rekordno visoku koncentraciju olova u krvi.
Rekli su da će svako dete koje se bude rodilo u tom kampu imati trajno oštećenje mozga. Naredne dve godine proveo sam ubeđujući UN da preseli ljude iz tih kampova na neka bezbednija mesta. Objavio sam članke u „Njujork herald tribjunu“, kao i knjigu u kojoj sam napao čelnike UN i dobrotvornih organizacija koje su dozvolile da se ovo dogodi. Više od 100 Roma je preminulo tokom te dve godine dok sam ja pokušavao da premestim ljude odatle – otkriva Pol.
Posle misije na KiM vratio se u Niš, gde je 2006. kupio kuću. Kaže da je u Knez Selu, nadomak Niša, pronašao svoj mir, a i vazduh mu izuzetno odgovara za njegove bronhijalne probleme sa kojima se borio čitavog života.
Iako na srpskom zna samo po koju reč, druži se sa komšijama, koje su mu pomagale i tokom vanrednog stanja zbog pandemije.U Ameriku ide jednom godišnje, za Božić, koji provodi sa sinovima i unucima.
(Novosti.rs)
