To je deo tima koji se bavi svim arheološkim projektima vezanim za duboka ronjenja. Nisu direktno vezani za ministarstva, već nastupaju kao NVO.
„Taj tim je na osnovu našeg projekta iz Sankt Peterburga došao na KiM — njih 40-ak sa četiri kombija i sa opremom od dva i po miliona evra. To je najveći projekat srpsko-ruske saradnje posle rata na Kosovu i Metohiji. Jezero je duboko 110 metara, tako da smo sa veoma ozbiljnim ruskim skenerima uradili 3D presek.
Radili smo u više koordinisanih timova istoričara i podvodnih arheologa. Ipak, i pored loših vremenskih uslova, odmah smo osetili bratsku vezu — oni su se radovali više od nas kada
smo našli crkvu iz 13. veka potopljenu na skoro 50 metara i Kulu zvonaru od sedam metara“, priča Jovović.
Projekat se radio u fazama, zbog otežavajućih okolnosti — Kfor ga nadleće, česte su promene vremenskih uslova, talasi znaju da budu visoki, a snimalo se u januaru zbog bolje vidljivosti, navodi autor filma i dodaje da je veoma bitna podrška određenih institucije, kao što je to muzej Srpske pravoslavne crkve i Muzej Hercegovine u Trebinju, jer Jelena Anžujska svojom vladavinom nije bila vezana samo za Kosovo i Metohiju.
Katarina Mitrović dodaje da je Jelena gospodarila velikim delom Zete sa gradovima kao što su Kotor, Bar, Ulcinj, Budva, Skadar ali i Trebinje.
„Poslednjih nekoliko godina Muzej Hercegovine, na čelu sa sjajnom direktorkom Ivanom Grujić, istražuje taj lokalitet, koji je zapravo na mestu muzeja unutar Starog grada.
Lokalitet krije nebrojene tajne — kopalo se vrlo duboko da bi se došlo do onoga što sada već gotovo izvesno smatramo da jesu dvorovi kraljice Jelene u Trebinju“, naglašava istoričarka Mitrović.
Rad na ovom dokumentarnom filmu traje već tri godine, a jedino je „Elektroprivreda Srbije“ donirala novac za dva sočiva za kameru bez kojih ne bi bila moguća snimanja.
Jovović kaže da ostatak novca zasad ide iz ušteđevine.
„Nadam se da će neko prepoznati vrednost projekta, a i ako ne prepozna, verujem da ću sa prijateljima da izguram njegov završetak kad-tad. Za sebe mogu da kažem da sam blagosloven da mogu da se bavim ovom temom i da mogu da se pohvalim da veliki broj ljudi na KiM ovaj projekat doživljava lično. Želim da se na ekstra druženju zahvalim svojoj braći bez kojih ovaj projekat ne bi bio moguć“, zaključuje dr Dušan Jovović.
