Vojsci je trebalo više vremena da se organizuje. Prvu akciju presretanja pokušao je potpukovnik Zvonko Jurjević..
Profesor dr Aleksandar Kostić za „Večernje Novosti“ je govorio o čuvenom slučaju NLO-a nad Podgoricom. Prvi put u srpskoj javnosti od otkriva da su „migovi“ iz Beograda i Bihaća u više navrata dizani i da su presretali NLO, ali da rakete nisu slušale komande pilota.
– U februaru 1975. godine, nekoliko dana pošto je propao pokušaj tada potpukovnika Zvonka Jurjevića da sa svojim pilotima na G-2 priđe i identifikuje NLO koji ih je prethodno danima uznemiravao nad podgoričkim aerodromom, u komandu sobu radarske stanice na Prevlaci, ušao je general Ismet Kulenović komandant 11. divizije protivvazdušne odbrane JNA.
Teatalno nam je saopštio da se naša radarska stanica pretvara u ratnu salu i da nam je zadatak da zaustavimo NLO uljeza koji uznemirava naše mlade pilote na obuci u Podgorici – rekao je on.
Profesor se seća da im je general Kulenović, koga su znali kao vrsnog pilota „miga 21“ kodnog imena „Orao 10“, odmah saopštio da je Josip Broz Tito u Igalu i da će ga on svakog dana obaveštavati o događajima na nebu.
Naredio je opštu uzbunu i potpunu diskreciju. U PVO sistem su „uzvezani“ svi naši radari, od vojnih P-15, preko najsavremenijer P-35 do mornaričkih i civilnih radara.
– Sve je počelo kao igra. Iz pravca Brindizija se koridorom za Dubrovnik svakog dana na radara pojavljivao NLO, koji bi brzinom od 6.500 kilometara na sat „prebrisao“ Jadran, a onda nad Ćilipima najednom stao u mestu.
Svetleći objekat je bio ogroman i uočljiv sa zemlje. Zvali su nas piloti civilnih vazduhoplova i pitali šta je to. Mi smo danima izveštavali nadređene u Radarskom centru u Splitu, a odatle je stizalo kratko naređenje: Brišite te ciljeve! Kolege iz Splita su nas zbog svega prozvali „marsovci“ – rekao je on.
Vojsci je trebalo više vremena da se organizuje. Prvu akciju presretanja pokušao je potpukovnik Zvonko Jurjević. Potom je komandantu 172. eskadrile Jurjeviću iz Batajnice u Podgoricu stiglo pojačanje, dva „miga 21“.
Kostić navodi da je za tu priliku i on dobio naređenje da dođe na pistu aerodroma sa radarom P-15. Trebalo je da navodi sa zemlje pilote aviona „mig-21“, kasnije se ispostavilo da su to bili piloti Žandarčič i Mamić.
– Ta akcija nije uspela. Moj radar P-15 nije bio dobro tehničko rešenje za uslove na podgoričkom aerodromu. Čuo sam posle da je Žandarčiča i Mamića NLO naprosto „vezao u čvor“. Pošto su piloti u poteri razvili brzinu od 1.700 na sat, letelica ispred njih je odjednom nestala i pojavila im se u repu… – rekao je on.
Druga faza „lova“ na NLO uključivala je najbolju tehniku koju je JNA imala i avione presretače elitnog 11. korpusa PVO. Kostić svedoči o tome kako je tih dana sedeo uz generala Kulenovića pred ekranom radara dajući instrukcije pilotima.
– Prva ideja je bila da se „migovi“ približe NLO i da ga osmotre. Međutim, kada bi došli do sedam kilometara od cilja, kao da bi se javljala neka nevidljiva „ruda“ između naših aviona i nezvanog gosta.
Ma koliko bi migovi ubrzavali, „gost“ je držao isto odstojanje. „Tanjir“ je nestajao kada je on hteo i to u istom trenutku na svim radarima odjednom – ističe Kostić.
