Čovečanstvo je danas toliko staro da je zaboravilo svoje korene. Konvencionalna mudrost sugeriše da je čovečanstvo u prošlosti bilo primitivno, a da je zatim počelo da evoluira od varvara do sposobnih ljudi.
Međutim, novi dokazi ukazuju na drugačiju prošlost. Navodi se da je u prošlosti postojala visoko napredna tehnologija i nauka, koja je danas zaboravljena.
Drevni ljudi su govorili o prošlosti kao o nečemu veličanstvenom. Dokaz o tome su Platonovi dijalozi sa Timeusom o Atlantidi.
Jedan od modernih istraživača koji se upustio u istraživanje Platonovih zapisa je bio američki kongresmen, Ignacijus Lojola Doneli (1831-1901.). On je verovao da je Atlantida zaista postojala i prikupljao je dokaze u korist te tvrdnje.
Par decenija nakon njegove smrti, 1929. godine, u Istanbulu se pojavila misteriozna mapa iz 1513. godine, poznata kao Piri Rajs mapa.
Ova mapa prikazuje obale Antarktika i Južne Amerike sa modernom preciznošću. Ova mapa je ponovo oživela interesovanje za drevne civilizacije.
Pre nekoliko decenija, 1978. godine, pojavila se knjiga „Worlds Before Our Own“ (Svetovi pre našeg), Breda Štajgera. U njoj su izložene nove činjenice u korist ranih naprednih civilizacija. Štajger je otkrio da su napredniji artefakti otkriveni u najnižem iskonskom geološkom sloju, dok su primitivni otkriveni u gornjim slojevima.
On je zatim pisao o predmetima van svog vremena u knjizi „Out-of-Place Artifacts“ (Artefakti na pogrešnom mestu). Njegova knjiga je podstakla dalje radove sa drugačijim stavovima o drevnoj prošlosti.
Ukoliko su napredna društva zaista postojala, šta je izazvalo njihovo uništenje? Postoje dva moguća glavna događaja koja daju odgovor na to pitanje: ili su ljudi postali toliko napredni da su sami sebe uništili, ili je prirodna sila izazvala njihovo uništenje.
Naravno, ima više dokaza o drugoj mogućnosti, mada postoje i dokazi o drevnim ratovima.
Drevno stvaranje i uništenje
„Kada je prva atomska bomba eksplodirala u Nju Meksiku, pustinjski pesak se istopio i pretvorio u zeleno staklo. Ova činjenica je zaintrigirala mnoge arheologe.
Oni su kopali u dolini drevnog Eufrata, gde su pronašli sloj poljoprivredne kulture star 8.000 godina, zatim sloj stočarstva i stariji sloj pećinskih ljudi. Oni su nedavno pronašli još jedan sloj, sloj zelenog stakla“ – New York Herald Tribune, 1947.
Uniformitarijanci ne veruju u scenario u kom su drevne civilizacije uništene prirodnom silom. Oni spekulišu da su trenutne osobine Zemlje rezultat procesa koji traje već milionima godina.
S druge strane, kataklizmisti veruju da su današnje osobine posledica neke svetske katastrofe.
Teorija uniformitarijanaca ima par nedostataka, a jedan od njih je i netačnost datiranja ugljenikovim izotopom. Ova metoda uzima za pretpostavku da postoji ravnoteža između formiranja i propadanja radioaktivnog ugljenika koji je u ekvilibrijumu već milionima godina.
Međutim, formiranje ugljenikovog izotopa traje malo duže nego njegovo propadanje, što znači da on nije podoban za određivanje starosti fosila.
Drugi primer je vertikalno skamenjivanje drveća u različitim geološkim slojevima Zemlje, za koje se pretpostavlja da se odvijalo u različitim epohama Zemlje. Ovi slojevi su mogli da nastanu samo u kratkom periodu vremena, a ne za vreme procesa koji traje milionima godina.
Takođe se javlja i velika sličnost u mnogim mitovima i legendama širom sveta o globalnoj kataklizmi, ili konkretno Velikoj poplavi. Priče o tome se javljaju u Africi, Kini, Severnoj Americi, Australiji, Sumeru i među mnogim kulturama koje uopšte nisu povezane jedne sa drugim.
