Home POGLEDI ŠOKANTNE TVRDNJE BIVŠEG ISTRAŽNOG SUDIJE O KRAĐI BEBA PO SRBIJI: ZA SVETLU...

ŠOKANTNE TVRDNJE BIVŠEG ISTRAŽNOG SUDIJE O KRAĐI BEBA PO SRBIJI: ZA SVETLU KOŽU I PLAVE OČI DOBIJALI 25.000 €

428
0
SHARE

Bebe koje su ukradene iz porodilišta prodavane su van Srbije po cenama koje su dostizale 25.000 evra. Najskuplja su bila deca svetle puti, sa plavim očima. 

Uspevao sam da dođem do neke od te dece, ali mnoga od njih nisu želela da se istina otkrije.

Imali su izgrađene živote i bojali su se da bi sve moglo da se uruši, pišu Novosti.

Ovako svedoči Radomir Vujačić, istražni sudija iz Niša, koji je tragajući za istinom o nestalim bebama, tokom radnog veka dugog 40 godina, otkrio niz nelogičnosti, prevara i nepodudarnosti koje su ukazivale na to da su u nekim slučajevima žive bebe proglašavane mrtvorođenima, a zapravo su, najverovatnije, prodavane u inostranstvu.

Slučajevi koje je Vujačić istraživao odnose se na porodilišta na jugu Srbije tokom poslednje tri decenije 20. veka.

Kao ključni dokaz, Vujačić navodi DNK analize. Uzorci tkiva beba koje se po rođenju proglase mrtvim, odnosno parafinski kalupi na osnovu kojih bi se radile DNK analize koje bi potvrdile da je beba zaista mrtva, često su, kako tvrdi, uzimani od drugih beba, pa čak i od životinjskih vrsta.

– Kalupi su se uzimali na patologiji u Nišu, a onda su slati na analizu u Beograd. Međutim, ja sam iz niškog porodilišta nekoliko puta tražio kalup nekog deteta, a analize nisam slao samo u Beograd, već u više gradova u drugim zemljama. Rezultati koji su mi stizali za isti kalup bili su različiti, nisu se podudarali. Stizali su mi čak i rezultati da su to kalupi životinjskih organa – kaže Vujačić.

On je slučajeve nestalih beba počeo da istražuje početkom sedamdesetih i, prema sopstvenim rečima, vodio je mnogo slučajeva i svaki je bio težak kao crna zemlja. Iako u ovoj borbi nije bio sam, već je imao jaku podršku nekolicine kolega, pritisak je, kaže, bio strahovito jak sa svih strana.

Zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, Vujačić je 2003. godine proveo 44 dana u pritvoru.

Veruje da je to posledica njegovog istraživanja slučajeva nestalih beba i da je to hapšenje trebalo da bude opomena. Kaže, međutim, da od svoje borbe nije odustao i da je, čim se vratio na posao, nastavio da prikuplja dokaze.

– Slučaj nestalih beba ličio je na hobotnicu. U pitanju su bila teška krivična dela koja su se dešavala više od dvadesetak godina. Bili su umešani mnogi, od državnih organa do političara.

Zato sam od strane raznih rukovodilaca i državnih organa bio žigosan, govorili su da sam korumpiran, samo da me omalovaže. Bilo je poštenih sudija, mučili smo se da to dokažemo, bili smo zajedno u toj borbi protiv nekih drugih sudija koje su radile za kriminalce.

Veruje da bi uspeo da raspetlja slučaj do kraja da ga u tome nije sprečila reforma koja je ukinula istražne sudije. Spisi i predmet koji su bili rezultat mukotrpnog četrdesetogodišnjeg rada bačeni su u vodu.

– Doneli su nezakonitu odluku o obustavljanju istrage od strane suda. Odlaskom u penziju sve sam morao da ostavim. Moji predmeti su bili čisti, jaki, potkovani dokazima i medicinskom dokumentacijom – zaključuje Vujačić, i ističe da će do kraja života žaliti što nije mogao da priču „istera“ do kraja.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here