Home POGLEDI ŠOKANTNA ISTINA O SUKOBU ČETNIKA I PARTIZANA: EVO KAKO JE TITO PREVARIO...

ŠOKANTNA ISTINA O SUKOBU ČETNIKA I PARTIZANA: EVO KAKO JE TITO PREVARIO DRAŽU ZA MILIJARDE IZ TREZORA NARODNE BANKE!

434
0
SHARE

Koji su pravi razlozi sukoba komunista i njihovih protivnika u Drugom svetskom ratu. Partizani u trezoru banke u Užicu našli 45 miliona rubalja, a četnicima dali tek petinu.

Precizniji odgovor na pitanje zašto su propali svi pokušaji Josipa Broza Tita i Draže Mihailovića da se nađe zajednički jezik u ujedinjenju njihovih pristalica u otporu okupatoru, po svemu sudeći, nećemo skoro dobiti.

Istorijsku dilemu kako je i zašto došlo do oružanih sukoba formacija partizana i četnika, i da li je uopšte bio moguć bilo kakav dogovor ove dve strane, ne mogu razrešiti samo postojeći dokumenti i memorski zapisi neposrednih učesnika.

Kako sada stoje stvari, neophodna je sveobuhvatna stručna analiza, ne samo istorijska, već i sociološka, psihološka, ekonomska, etnografska, nacionalna, geopolitička, što znači – opšteg stanja, ne samo u zemlji već i u svetskim okvirima.

Ako pođemo od ideoloških i revolucionarnih stavova komunista, koji su dizanjem ustanka protiv okupatora istovremeno ušli i u borbu protiv snaga starog poretka, onda je Dragoljub Draža Mihailović sa svojom vojnom organizacijom bio predodređen da bude proglašen za njihovog najopasnijeg neprijatelja.

Pukovnik Mihailović, antikomunista po opredeljenju, imao je osnovni cilj da sačuva staro društveno ustrojstvo i monarhiju na čelu sa kraljem Petrom II. On na Titove pristalice nije mogao drugačije da gleda osim kao na „prirodne“ neprijatelje, opasne po jugoslovensku državu, a posebno po srpski narod.

Uz to, Draža nije mogao da uđe u trajni savez jer jugoslovenskoj vladi u Londonu nije padalo na pamet da mu naredi da sarađuje sa komunistima. Ako je to tako, zašto je bilo ličnih susreta Tita i Draže, kao i mnogobrojnih kontakata i pregovora njihovih najbližih saradnika?

Najverovatnije, to su bili taktički potezi da jedni druge na najbolji način iskoriste u datim okolnostima i da sarađuju dok se ne stvore uslovi za konačan obračun. Posle ovog prvog susreta Mihailovića i Tita, 19. septembra, u Struganiku, u rodnoj kući vojvode Mišića, moglo se naslutiti da neće doći do ozbiljne saradnje.

Nije došlo ni do kakvog sporazuma o saradnji zbog nepomirljivo različitih koncepcija otpora. Masovna streljanja srpskog življa bila su glavna kočnica ravnogoraca da se uđe u otvoreni i direktan sukob sa okupatorom.

Zvonimir Vučković, jedan od Dražinih komandanata, u svojim sećanjima je zapisao da je završnu reč na ovom sastanku imao – Dragiša Vasić. On je rekao da će se, kad se borba sa okupatorom okonča, u svemu poštovati narodna volja.

– Kad svršimo posao, narod će odlučiti. I ništa silom – kazao je Vasić. Tito je na to rekao: – I ništa silom…

MEĐUTIM, Mihailović je postavio pitanje „ko bi bio komandant svih ustaničkih snaga?“. Tito je izbegao da pruži jasan i određen odgovor, ali je rekao da od toga ne bi smeo da se pravi neki veći problem…

O tom detalju, 27 godina kasnije, Josip Broz će 6. oktobra 1968, u izjavi za englesku štampu, reći da je Mihailoviću već na prvom sastanku ponudio vrhovnu komandu i nad svim partizanskim odredima i da je tu ponudu obnovio na drugom sastanku, održanom 26. oktobra 1941.

U francuskom listu „Pari mač“, 16. novembra te iste 1968, izgovara nešto sasvim drugo i kaže da Mihailoviću nije ponudio vrhovnu komandu već samo položaj načelnika štaba…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here