Ovaj slučaj uključuje četiri svedoka sa kredibilitetom. Godine 1976. četiri prijatelja: Čak Rak, Čarli Folc i Džek i Džim Vejner odlučili su da idu na kampovanje. Svi su bili studenti umetnosti. Krenuli su 20. avgusta, u petak uveče, iz Bostona u udaljeno područje, jezero na reci Alagaš.
Kada su stigli do jezera, postavili su kamp na plaži. Upalili su veliku logorsku vatru za koju su iz iskustva znali da će trajati između četiri i pet sati. Onda su uskočili u dva kanua koja su doneli i krenuli u noćni ribolov. Na jezeru je bilo mračno i planirali su da koriste logorsku vatru kao svetionik kako bi pronašli put natrag do kampa.
Neko vas posmatra
Ubrzo nakon što su došli do središnjeg dela jezera, Čak je imao čudan osećaj … kao da ga neko posmatra. Okrenuvši se, ugledao je ogromnu svetlosnu loptu koja je lebdela oko dve stotine metara iznad udaljenog dela jezera. Čak je pokazao na objekat i rekao: “Hej, pogledajte!” Drugi su se okrenuli da vide svetlu, savršeno okruglu sferu svetlosti, koja pulsira i menja boje.
Čarli je uzeo baterijsku lampu i treptao je u pravcu objekta. Telo koje je počelo polako da se diže, odmah je stalo. Onda je polako krenulo prema Čarliju i njegovim prijateljima, postajući sve veće kako se približavalo.
Momci su se uspaničili i počeli da veslaju kako bi se spasli, ne znajući šta je ta čudna,
svetlosna stvar. Dok su žurno veslali, iz objekta je izbio snop bledo-plavog svetla i počeo da se kreće na vodi prema kanuima. U tom trenutku su svi ispali.
Sledeće čega su se sećali bilo je da su se vratili na plažu i izašli iz kanua. Objekat im je još uvek lebdeo iznad glava. Stojeći tamo, ošamućeni, gledali su objekat dva ili tri minuta pre nego što je počeo brzo da se kreće, pravo u nebo, i nestao.
Sva četvorica su se osećala čudno i dezorijentisano. Uprkos izgledu i nestanku veoma čudnog objekta, nijedan od njih nije želeo da govori o tome. Međutim, primetili su da je njihova logorska vatra potpuno izgorela, ostavljajući samo nekoliko vrućih žiški.
Prema njihovim saznanjima, njih nije bilo samo trideset minuta. Vatra je trebalo da traje
najmanje četiri sata. To se kasnije pokazalo kao klasičan slučaj “izgubljenog vremena”.
Stranci u spavaćoj sobi
Nekoliko godina kasnije Džim Vejner je zadobio povredu glave. Povreda je izazvala oblik epilepsije poznate kao tempero-limbička epilepsija. Kao deo njegovog tretmana pitali su ga da li ima neka čudna iskustva.
Džim je tada izjavio da ima veoma čudne i živopisne snove. Često bi se budio i video čudna bića u svojoj sobi u podnožju svog kreveta. Džimov doktor ga je uputio Rejmondu Fovleru, ozbiljnom NLO istraživaču.
Fovler je hipnotisao Džima i cela priča o njegovom kampovanju na Alagašu je otkrivena.
Džima i njegova tri prijatelja je pokupio snop svetlosti koji ih je pratio na jezeru. Svi su odvedeni na svemirski brod. Pregledali su ih i uzeli uzorke krvi, sperme i urina. Uzeti su i uzorci kože, kose i noktiju.
