Home POGLEDI PUKOVNIK ŽAK OGAR U EKSKLUZIVNOM INTEVJUU: NAREDIO SAM FRANCUSKIM VOJNICIMA NA KOSOVU...

PUKOVNIK ŽAK OGAR U EKSKLUZIVNOM INTEVJUU: NAREDIO SAM FRANCUSKIM VOJNICIMA NA KOSOVU DA PUCAJU NA ENGLEZE

508
0
SHARE

U ekskluzivnom intervju Dragani Marković u časopisu „Odbrana“, već legendarni pukovnik Žak Ogar govori, između ostalog i o opasnom incidentu, kada je, kao komandant francuskih specijalnih snaga na KiM, zaustavio kolonu britanskih oklopnih jedinica i naredio svojim vojnicima da pucaju na Engleze, ako zatreba.

— Da, poslao sam ljude da izvide put Mitrovica—Vučitrn, dve patrole na džipovima su naišle na kolonu britanskih oklopnih jedinica, koja je išla iz Prištine u pravcu Mitrovice. Na njihovim tenkovima bili su pripadnici OVK, vijorile su se albanske zastave.

Moja patrola, koja je brojala tek nekolicinu ljudi, zaustavila je britansku brigadu kako bi je sprečila da prodre dalje u francuski sektor. Moji ljudi su me obavestili da su se neka oklopna vozila uputila ka Mitrovici, oni nisu očekivali da smo mi već bili tu, jer su hteli da stignu pre francuske brigade, kako bi nas dočekali odbori OVK, što je bilo neprihvatljivo.

Činjenica da su pripadnici OVK bili na britanskim oklopnim vozilima bio je očigledan dokaz njihove uzajamne saradnje.

Ako krenu napred — pucajte na Engleze

 

Konfrontacija je trajala šest sati, između mog malog tima francuskih specijalnih snaga i britanske oklopne brigade.

Francuski vojnici i oficir koji je komandovao patrolom su me pitali šta da rade, ja sam im rekao: „Nemojte dalje da napredujete, a ako oni krenu napred, pucajte na njih!“ To je bio ozbiljan incident, kako sa francuske tako i sa britanske strane. O tome smo obavestili naše šefove, trebalo im je šest sati da reše problem.

Na kraju su se Britanci okrenuli i vratili u Prištinu. Britanci su otišli veoma besni, ali su otišli. I Albanci iz OVK su isto tako bili vrlo besni.

Sa nama je bilo i nekoliko srpskih oficira u ulozi posmatrača, koji su bili veoma srećni zbog takvog raspleta situacije. To nije promenilo dalji tok istorije, ali taj incident između takozvanih saveznika je veoma interesantan.

Postoji tanka granica koja deli ravnodušnost od krivice. Na nju najdirektnije upozoravaju reči Žana Amerija, logoraša iz Aušvica, koji kaže: „Svet koji prašta i zaboravlja me je osudio, a ne oni koji su počinili horor“. U svetu ravnodušnih, delo Žaka Ogara izdvojilo se kao osuda nepravde, kao put do istine o svemu što se 1999. godine dešavalo na Kosovu i Metohiji. Šta je učinilo da se kao čovek i oficir pobuni protiv nepravde činjene nad srpskim stanovništvom?

— Možda bi prvi deo odgovora bio jednostavno to što sam bio revoltiran svim onim što sam video na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Duboko su me pogodili događaji koji su se odvijali pred mojim očima, pred očima mojih ljudi. Naravno, postoji i dublji deo odgovora.

 

Kao neko ko poznaje istoriju, osećao sam istinsku solidarnost i empatiju kao hrišćanin, kada sam video šta se na Kosovu i Metohiji događa sa srpskim manastirima, monasima, monahinjama.

Kada sam video kako ih napadaju, muče, pljačkaju, bio sam užasnut. Takođe, osetio sam da sam u potpunosti solidaran sa onim što se događalo Srbima, budući da sam znao da su Srbi od davnina prijatelji Francuske.

Otac me je podsetio na temelje francusko-srpskog prijateljstva

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here