Bilo je i pokušaja uspostavljanja direktnog kontakta – kada se pojavio NLO, jedan od vojnika dobrovoljaca izašao je do njega i počeo da se kreće levo-desno i gestikulira: raširi ruke u bokove, a zatim ih prekrsti na grudima. Tada je objekat odstupao udesno i ulevo, a zatim se ponovo naduo i umirio. Izgleda da postoji kontakt? Ali on istovremeno nije postojao, jer interakcija sa „malim pločama“ nije išla dalje od ove.
Bilo je i znatiželjnih slučajeva, koji su ipak zaslužili najveću pažnju. Na primer, u Moskovskoj oblasti, nedaleko od Ščelkova, dvojica vojnika su pili konjak.
Jedan od njih izašao je na trem i iznenada osetio snažnu želju da krene prema šumi. Drugi je pratio prijatelja. U šumi, na proplanku, vojska je videla svetleću kuglu, unutar koje je bilo „nešto“ što je govorilo prvom vojniku.
Naredilo je čoveku da uđe u loptu, ali je ipak došao k sebi. Vojska se vratila na svoju lokaciju. Ova „pijana priča“, nakon detaljne studije, ispostavilo se da zaslužuje najveću pažnju, jer pijana vojska nije bila jedini svedok sletanja NLO-a. Videlo ga je skoro 50 ljudi – u blizini se nalazilo nekoliko vojnih jedinica
U SSSR-u su postojala dva istraživačka centra. General je rekao da je početkom 1980-ih završena „prva faza istraživanja NLO-a“ i da je vlada 1986. godine razvila drugu fazu, nazvanu „Galaksija“.
Međutim, uskoro su počeli problemi sa finansiranjem, a 1991. godine projekat je ukinut, a
SSSR je ubrzo prestao da postoji. Eremenko je ostao uveren da bi ruski naučnici, da projekti nisu ukinuti, verovatno saznali nešto konkretno.
General-major je i sam bio siguran da se Zemlja suočava sa manifestacijama vanzemaljske inteligencije. Prema njegovim rečima, vojni piloti SSSR-a nikada nisu uspeli da se približe NLO-u, ali su sami objekti mogli nekažnjeno da lete gde god su želeli. Na primer, jednom su stručnjaci Instituta za eksploataciju i popravku letelica leteli specijalizovanom letelicom za Novosibirsk, gde je došlo do pada aviona.
U regionu Urala, NLO se pojavio u blizini aviona i približio mu se na prilično opasnoj udaljenosti, a zatim je nekoliko puta leteo oko njega. Naučnici nisu bili zatečeni i počeli su da fotografišu predmet i snimaju zapažanja. Rezultat je bio obiman izveštaj koji je takođe zaveden.
Sam Eremenko verovao je da možda na Zemlji nema vanzemaljaca, ali da su ono što vidimo prilično složene projekcije, tehnologija nepoznata čovečanstvu koju ćemo jednog dana moći da shvatimo.
Mišljenje je zanimljivo, ali ko može da garantuje da sam intervju nije samo još jedna „dimna zavesa“ koju ruske, ili američke specijalne službe plasiraju na Internet kako bi sakrile nešto zaista važno?
Webtribune.rs
