Informacije da je u SSSR-u Komitet državne bezbednosti proučavao NLO-e povremeno procuri u medije, ali zapravo se o činjenicama zna vrlo malo.
Da, postojao je projekat istraživanja NLO-a u SSSR-u. Da, sovjetski naučnici i službenici državne bezbednosti proučavali su neidentifikovane leteće objekte, pokušavali da ih katalogiziraju i čak uspostave kontakt, ali glavno je još uvek nepoznato – zaključci do kojih su došli stručnjaci sada klasifikovanog projekta.
Međutim, pre nekoliko godina na internetu se pojavio intervju jednog od organizatora i učesnika „Mreže“, izvesnog oficira KGB, general-majora Vasilija Eremenka, koji je još u SSSR-u bio zadužen za nove projekte vazduhoplovstva.
U intervjuu je general-major priznao da su se tokom istrage avionskih nesreća specijalci KGB redovno sastajali sa NLO-ima. Istovremeno, sami piloti često nisu obaveštavali pretpostavljene o „tanjirima“ i „loptama“ – plašili su se da će zbog toga biti smatrani mentalno nezdravim. Ali stručnjaci 1. odeljenja bili su redovno obaveštavani o susretima sa NLO-ima.
Šezdesetih godina samo su entuzijasti poput inženjera zvuka Vladimira Ažažija ili akademika Aleksandrova istraživali problem, ali vremenom su im se pridružili i službenici KGB-a.
Podsticaj istraživanjima dao je „fenomen Petrozavodsk“, koji nisu mogli da objasne ni vojska ni astronomi. Posle Petrozavodska, jedinicama PVO i vazduhoplovstvu je naređeno da neidentifikovane pojave prijavljuju direktno KGB-u.
A 1981. godine u državnoj bezbednosti SSSR-a pojavio se projekat „Grid“, koji je imao svoja odeljenja u Ministarstvu odbrane i u Akademiji nauka.
Odeljenja „Grid“ prikupljala su sve informacije o viđenjima NLO-a. Ispostavilo se da su 90% ovih podataka bile samo fantazije očevidaca, ili su ih lako objasnili letovi raketa, lansiranje meteoroloških balona ili odvajanje stepeništa prilikom lansiranja raketa u svemir – rasporedi ovih događaja i lokacije podudarali su se sa NLO viđenjima. KGB je bio okupiran sa onih 10% koji nisu mogli da objasne.
Postojale su tri verzije porekla NLO-a – neprijateljska tehnologija, nepoznati prirodni fenomeni i manifestacije vanzemaljske inteligencije. Bavili su se samo potvrđenim slučajevima – odnosno onim gde je bilo nekoliko svedoka čija su se svedočenja poklapala, a istovremeno u blizini nije bilo lansiranja projektila i sondi.
Voljom pretpostavljenih pokazalo se da je Eremenko osoba kojoj su informacije hrlile iz celog Sovjetskog Saveza. I sam je nekoliko puta video neidentifikovane leteće predmete – to su bile pulsirajuće i užarene crvene kuglice.
Većina eksperimenata za proučavanje NLO-a odvijala se na poligonu Vladimirovka, u blizini Astrahana. Naučnici su na poligon doneli najsavremeniju opremu. Vojska je čak uspela da nauči kako da priziva NLO. Primetili su da se „lopte“ i drugi neidentifikovani predmeti često pojavljuju tamo gde postoji bilo kakva napetost, poput katastrofe, ili neprijateljstava.
Da bi „prizvali“ NLO, vojni piloti Vladimirovke pribegli su trikovima – izbacili su neobično veliki broj letelica iz svojih hangara, kao da imitiraju početak vojne operacije, a istovremeno se NLO često pojavljivao nad aktiviranim aerodromom. Naučnici su mogli da proučavaju samo predmete.
Otkrili su da su NLO-i često uključeni u proces „učenja“ i „igranja“ sa ljudima. Na primer, golim okom se moglo videti kako svetli predmet lebdi nad aerodromom, dok se sa instrumenata nije moglo videti ništa. Ili je predmet ostao na mestu, ali je iznenada nestao na instrumentima. Ili se objekat ugasio i pojavio na drugom mestu, a oznaka na radarskom ekranu nije promenila svoj položaj.
