Najveća pomama Albanaca za srpske stanove je svojevremeno bila u Nišu, gde je, prema nekim nezvaničnim podacima, u poslednje tri godine oko 1.500 Albanaca dobilo vlasništvo objekata u tom gradu. Gledano na širem području Niša, taj broj dostiže i 11.000.
Međutim, ne postoje zvanični podaci o tome koliko je tačno Albanaca sa Kosova i gde kupilo zemlju po južnoj Srbiji, pre svega jer se kupoprodajni ugovori odvijaju preko Srba sa Kosova.Sve se odvija po slovu zakona.
Tako, na primer, Albanac daje Srbinu pare da na svoje ime kupi određenu nekretninu, a u
sudu se napravi ugovor po kom Albanac, navodno, upravo tu sumu pozajmljuje Srbinu, dok se kao garancija da će mu novac biti vraćen navodi upravo ta nekretnina.
Srbin „ne vrati pare na vreme“ i na taj način Albanac postaje vlasnik stana, a da pritom ne ostavi trag o kupoprodaji. Srbi za to dobijaju dogovoreni procenat u novcu, a neretko su u celu priču uključene i agencije za nekretnine, ali i srpski i albanski advokati. Pošto se Albanci sa Kosova i dalje smatraju građanima države Srbije, mogu slobodno da kupuju nekretnine po Srbiji.
Novi Pazar se, takođe, nalazi na spisku poželjnih lokacija, ali se kupci tamo uglavnom interesuju za velika seoska imanja, udaljena od grada, zbog čega se po medijima često spekuliše da je reč o pripadnicima vehabijskog pokreta. Pridošlice u okolini Pazara vrlo su zainteresovane i za kupovinu imanja u Apatinu, u Vojvodini, gde je navodno već kupljen veći broj salaša i drugih nekretnina.
(rs.sputniknews.com)
