Prve tužbe obolelih od kancera, sa predstavljanjem neoborivih medicinskih dokaza da je uzročnik bolesti osiromašeni uranijum, posejan u vreme NATO bombardovanja, biće predate nacionalnim sudovima krajem avgusta ili početkom septembra.
Ukoliko budemo imali individualnih presuda, one mogu biti i podloga za međudržavne tužbe.
Ovo je za Sputnjik potvrdio advokat Srđan Aleksić, koji kaže da za sada ima oko 2000 predmeta ljudi uglavnom iz okoline Vranja i Kosova i Metohije, gde je NATO i bacio najviše municije sa osiromašenim uranijumom.
U celom procesu će mu pomagati advokat Anđelo Fjore Tartalja, koji je u pravosudnim institucijama u Italiji ostvario više od 170 presuda u korist obolelih među italijanskim vojnicima koji su boravili i u misiji na Kosovu i Metohiji.
Italijanski model za dokaz
I to neće biti sve, dodaje naš sagovornik, jer ćemo dobiti i pomoć od italijanskih institucija koje je koristio i advokata Tartalja.
„Advokat Tartalja je uspeo da dokaže analizom i da kvantitativno verifikuje prisustvo teških metala kod obolelih, kao i u sredini odakle potiču oboleli i u tome su mu pomogli veštačenje Univerzitetske klinike ‘La sapijenca’ u Rimu, Instituta za nanotehnologije u Milanu i, što je važno, Univerziteta u Torinu, i to je predočeno u tužbama.
Naš Zakon o parničnom postupku dozvoljava veštačenje iz inostranstva. Srpski sudovi prihvataju nalaze iz inostranstva, pa tako i iz Italije. Angažovaćemo i italijanske onkologe koji su veštačili i u slučajevima italijanskih vojnika,“ objašnjava on.
Uporedo sa ovim procesom Aleksić će zatražiti i da se područja zagađena osiromašenim uranijumom očiste.
Pala prva presuda i u Fracuskoj
„U međuvremenu smo Komisiji za zaštitu ljudskih prava i okolinu Ujedinjenih nacija podneli oko hiljadu predstavki građana s našeg područja koji smatraju da je njihova bolest posledica NATO bombardovanja. Zatražili smo od UN da pošalju svoja dva nezavisna istraživača, jednog za zaštitu životne sredine, a drugog za zaštitu ljudskih prava. Smatramo da su i UN dužne i obavezne da dođu i da ispitaju posledice
osiromašenog uranijuma jer ljudi sa tog područja i posle 20 godina i dalje oboljevaju i umiru, a teritorija je zagađena i mislim da su oni koji su učestvovali bombardovanju, dužni da to područje očiste“, dodaje on.
Naš sagovornik kaže da je Italija jeste prva, ali ne i jedina država EU koja je uspela da da dobije spor istim povodom i navodi da je prvi spor tog tipa dobijen u Francuskoj, u slučaju vojnika koji je boravio na Kosovu i preminuo od raka.
„Takvih slučajeva ima i u Holandiji i u Nemačkoj, ali uglavnom se ti sporovi završe nekom nagodbom…“, ističe on.
Aleksić očekuje da će ovo biti duga i teška pravna borba ali da će, ako da rezultat za pojedinca, i država u nekom doglednom vremenu moći da se pozove na presude pojedinaca, ukoliko za to bude imala potrebe iako država ima svoje instrumente i pravnike.
Takođe država već ima formiranu Komisiju za uzročno posledične veze obolelih i osiromašenog uranijuma i oni su dali već svoj zaključak o tome kako se bombardovanje odrazilo na zdravlje dece posle 1999. godine.
Londonski Bi-Bi-Si je u septembru 2018. godine objavio tvrdnju britanskog biologa Rodžera Kofila da Srbiju u narednom periodu očekuje najmanje još 10.000 smrtnih slučajeva od raka, kao posledica NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom.
