Home POGLEDI POZNATA HRVATSKA DOKTORKA ŠOKIRALA BALKAN: PA VI STE ELEMENTARNE STVARI O KORONAVIRUSU...

POZNATA HRVATSKA DOKTORKA ŠOKIRALA BALKAN: PA VI STE ELEMENTARNE STVARI O KORONAVIRUSU SAKRILI OD NARODA- OVO JE ISTINA

1898
0
SHARE

Reč je o smrtnosti koja je mala i među starijima i bolesnima, a pogotovo kod zdravih ljudi mlađe i srednje dobi gde je zanemariva; drugim rečima, jednaka je ili nebitno veća od smrtnosti od bilo koje druge prehlade.

Naime, u svakoj sezoni akutnih respiratornih bolesti beleže se povećane stope smrtnosti jer se bilo koja virusna prehlada kod imunološki oštećenih ljudi neretko komplikuje i dovodi do smrti.

Ono što je ovde bitno zapaziti jeste eventualni porast (višak) oboljenja i smrtnosti koji odudara od uobičajenih sezonskih statistika. Do sada ni za jednu zemlju nema takvih pokazatelja. I stručnjaci se slažu da se ovog proleća u tom smislu ne događa ništa neobično.

Italija, tačnije njena pokrajina Lombardija, beleži veći broj obolelih i umrlih nego drugde. Spominju se specifične stope smrtnosti i preko 7 %, no one su nerealne jer su testirani većinom teži bolesnici, i još važnije, tamošnji nadležni naglašavaju da uključuju sve umrle kod kojih je dokazan KOVID-19, što ne znači da su svi od njega i umrli.

Naime, većina njih nije umrla od virusa, nego s njim; uzročnost je dokazana u svega 12 % umrlih. Pri tom se gotovo isključivo radilo o starim i hronično bolesnim ljudima – prema italijanskom Nacionalnom institutu za zdravlje prosečna starost umrlih bila je 79,5 godina,

a 99,2 % imalo je barem jednu propratnu hroničnu bolest, od čega skoro polovina tri ili više bolesti. Od 355 umrlih svega tri bolesnika nisu imala pratećih bolesti.

Dakle, slika stvorena o bolesti u Italiji preuveličana je, što ne znači da bolest u susednoj zemlji nije bila ozbiljnija nego drugde. I to verovatno radi lokalnih specifičnosti; Italija godinama ima izrazitiji višak smrti od gripa u odnosu na druge evropske države.

Nude se sledeća objašnjenja – visoka dob stanovništva, veći broj pušača, najveća otpornost na antibiotike u Evropi, specifičnosti zdravstvenog sistema te velika zagađenost vazduha i gusta 5G mreža u Lombardiji (slično kao u Wuhanu).

U Španiji bi jedan od razloga povećane smrtnosti mogao biti nedostatak nege u domovima za starije; tamošnji zdravstveni radnici priznali su da nisu pripremljeni da se nose s koronavirusom.

Neki lekari smrtnost u ovoj epidemiji povezuju i s agresivnom terapijom – teški bolesnici u Kini (opisano u časopisu Lancet), kao i u Italiji, dobijali su toksične koktele antibiotika, antivirusnih lekova (premda je stav SZO-a da nema specifičnog leka za terapiju KOVIDA-a 19) i kortikosteroida; daje se i klorokin, zasad bez naučnih dokaza o učinkovitosti.

Česta je primena respiratora; neka istraživanja pokazala su veće umiranje na tom uređaju, nego bez njega.

U ostatku sveta smrtnost od KOVID-a 19, barem zasad, je niska. Prema britanskom epidemiologu Tomu DŽefersonu niža je od drugih koronavirusa. Svuda je bitno manja od običnog gripa – od nekoliko puta do nekoliko desetina puta (grip godišnje uzme 250 000 – 500 000 života), da ne govorimo o drugim zaraznim (npr. tuberkuloza) i nezaraznim bolestima, na primer rak.

Stoga se s pravom postavlja pitanje šta je u ovoj prehladi tako posebno da je navelo nadležne na neviđeno uzbunjivanje i rigorozno postupanje, toliko drugačije i potpuno suprotno uobičajenoj ravnodušnosti vezanoj uz prehlade?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here