To je, kaže, odavno potpuno jasno bilo Kinezima, Arapima, Rusima, Indusima, Turcima, Mađarima, koji su svoje viškove i rezerve pretvarali u zlato, što ih, kako napominje, ne može spasiti, ali može učiniti da prođu sa najmanje štete.
Na pitanje da li to znači da postoji samo jedan scenario, on odgovara slikovito:
„Svako u svojoj kući kada uzme kredit za potrošnju, a ne za neko ulaganje, da kupi mašinu, traktor, koji će vratiti uloženo, kako će to vratiti? Doći će mu na vrata izvršitelji da mu uzmu pare ili zaplene imovinu!“
Kriza vreme za promene
Ovaj ekonomista, međutim, napominje da svaka kriza nosi i neku mogućnost i da zapravo nikad nije veća mogućnost za promene nego u vreme krize.
One zemlje koje su geografski bliže jačim evropskim privredama imaju šanse da deo proizvodnje iz Kine i sa Dalekog istoka, posle presecanja saobraćajnih tokova, lociraju na svojoj teritoriji.
Vlasti u svakoj od zemalja treba da vide gde u ovoj krizi mogu da se udenu i ponude nešto što drugi ne mogu, ističe on.
Kamatne stope su još niske i Jovanović smatra da kredite treba koristiti za ulaganja, a ne za potrošnju.
Prva posledica zaduživanja je u stvari produžetak zaduživanja. Dug se povećava da ne bi došlo do zatvaranja firmi, banaka, ostanka ljudi bez posla. To će, kaže on, ići dotle dok je neko voljan da dâ kredit po niskoj kamatnoj stopi. A što više uzimate kredite, što je veća tražnja za kreditima, kamate će se povećavati.
Balon i krediti
Na pitanje može li to dovesti do pucanja balona kada ti krediti dođu na vraćanje, pa budu servisirani uzimanjem novih po višim kamatnim stopama, on odgovara potvrdno.
„Isto se dogodilo Grčkoj 2006—2007. Oni su uzimali kredite do trenutka kada je trebalo da ih isplate sa kamatom, a novac koji su prikupili od poreza nije bio dovoljan. Napolju su hteli da im daju kredite, ali po kamatnoj stopi od 30 odsto.
Ne postoji nijedna normalna privreda na ovom svetu koja tako nešto u normalnim okolnostima može da izdrži.
Pogotovo ne ona koja ne kontroliše svoj novac“, ističe Jovanović.
On podseća da je Japan sa dugom od 250 odsto BDP-a najzaduženija država na svetu, ali da kontroliše svoj novac kao i Britanija, Švajcarska, Amerika. One, kako kaže, mogu da štampaju novac, što nije slučaj sa Grčkom, Italijom, Španijom, Francuskom, koje koriste evro.
Po oceni profesora sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi, strukturno prilagođavanje privrede je ono što je odavno trebalo da bude urađeno, ali za to nije bilo volje političara, pa su probleme privrede „rešavali“ zaduživanjem protiv svih pravila. A volje nije bilo jer je, kako objašnjava, to posao na dugi rok, što političarima ne odgovara.
Švab socijalista — znak da nešto mnogo ne valja
Da situacija izmiče kontroli, možda najbolje govori nedavna izjava predsednika Svetskog ekonomskog foruma (VEF) Klausa Švaba da svet u postkovid eri mora da preispita i iznova proceni vrednosti neoliberalne ekonomije.
„Nijedan događaj od kraja Drugog svetskog rata nije imao tako dubok globalni uticaj kao kovid-19. Pandemija je pokrenula krizu u javnom zdravstvu i ekonomiji u razmerama koje nisu viđene generacijama i pogoršala sistemske probleme poput nejednakosti i pozicioniranja velikih sila. Jedini prihvatljiv odgovor na takvu krizu je sprovođenje ’velikog resetovanja‘ naših ekonomija, politike i društava“, napisao je u autorskom tekstu osnivač VEF-a.
