Dužnički cunami će pogoditi sve, i bogate i zemlje u razvoju, jer će zaduživanje i dalje trajati, uz verovatnoću da će se sve završiti pucanjem balona kada nagomilani krediti ne budu mogli da budu servisirani.
Bilo je i ranije zaduživanja, ali ne ovakvog jer sada nema proizvodnje ni usluga, na osnovu čega bismo mogli da se nadamo boljem ishodu.
Ove crne prognoze ekonomiste Miroslava Jovanovića sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi odgovor su na pitanje Sputnjika kako vidi nove podatke prema kojima će globalni dug do kraja godine dostići rekordnih 277.000 milijardi dolara usled daljih troškova vlada i kompanija zbog pandemije virusa korona.
Podaci Instituta za međunarodne finansije (IMF), u kome je više od 400 banaka i finansijskih institucija iz celog sveta, pokazuju da se globalni dug do septembra povećao za 15.000 milijardi dolara, na 272.000 milijardi dolara. Skoro dve trećine tog povećanja odnosi se uglavnom na tržišno razvijene države.
Ukupan dug razvijenih zemalja skočio je čak na 432 odsto BDP-a u trećem kvartalu, dok je udeo duga u BDP-u zemalja u razvoju dostigao skoro 250 odsto.
Zabrinuta zbog velikih dugova, šefica MMF-a Kristalina Georgijeva pre mesec dana pozvala je i kreditore i dužnike da hitno počnu restrukturiranje dugova. Ona je ocenila da će odluka G20 da produži na još šest meseci suspenziju otplate dugova u bilateralnim sporazumima pomoći siromašnim zemljama, ali da je to samo kupovina nešto vremena.
Ogromno zaduživanje biće još veće — veliki svetski lom
Jovanović smatra da je dugogodišnje guranje problema pod tepih dovelo do odlaganja njihovog rešavanja i sadašnje situacije.
On smatra da će se veliki dug i dalje povećavati i da će situacija biti dobra samo ako se ne pogorša. A to, kaže on za Sputnjik, ne predviđa.
„Predviđam da će biti jako velikih lomova i da će biti još gore i gore. Bila je situacija teška i 2008. godine, ali tada je to privremeno rešeno odlaganjem rešenja za neko buduće doba uz pomoć alhemije i lepljenja bankarskog sektora selotejpom.
Ali, tada je bila velika prednost što su privreda i usluge funkcionisale, a sada ne funkcionišu. Sada imamo dug, a nema proizvodnje i usluga i nema stvaranja nove vrednosti“, objašnjava Jovanović zašto je pesimista.
Na konstataciju da svi trenutno preduzimaju slične monetarne i fiskalne mere i na pitanje dokle to može da ide, on podseća da se sada svi zadužuju po niskoj kamatnoj stopi, koja takva sigurno neće ostati.
Neizbežan ekonomski i finansijski cunami
Kada dođe vreme da se vrate ti krediti, to će naravno biti po mnogo višoj kamatnoj stopi nego što je sada, upozorava on i ukazuje da je posebno loše što svi ti dugovi odlaze u potrošnju, na plate, socijalu, a ne u investicije, u nešto što bi u budućnosti moglo da vrati sredstva.
„Dolazi veliki finansijski i ekonomski cunami, talas će biti visok 30 metara, a brana pet metara. U tim situacijama sam papirni novac može da postane bezvredan ili da njegova vrednost bude bitno snižena. Jedino od tog cunamija čovek može da gleda samo da umanji štetu, ne postoji niko ko će biti pošteđen“, uveren je Jovanović.
