Teškom zloupotrebom službenog položaja uz falsifikovanu sednicu Vrhovnog saveta odbrane SCG, Davinić februara 2005. godine u prisustvu načelnika Generalštaba (takođe instaliranog od strane atlatista) generala Dragana Paskaša, uvodi novinare u objekat posebne namene “Karaš“, koji je bio u statusu državne tajne. Davinić je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora zbog imovinskih delikata počinjenih za vreme obavljanja funkcije ministra.
Momčilo Perišić, kao bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, nakon petooktobarskog puča biva instaliran na mesto potpredsednika vlade Zorana Đinđića.
Formalno je bio zadužen za pitanja bezbednosti i odbrane, čime je pokrivao početne kontakte sa zapadnom agenturom.
Organizovao je i razradio špijunsku mrežu u korist CIA, uz saradnju tada aktivnih pripadnika ministarstva odbrane. Tako organizovana mreža je obuhvatala sve nivoe, od podoficira i vojnih službenika, do pukovnika.
Nakon višemesečnog praćenja, 2002. godine je uhapšen na primopredaji dokumenata sa oznakom “državna tajna“ sekretaru ambasade SAD u Beogradu Džonu Dejvidu Nejboru. Nejbor je nakon “demokratskih“ promena u jesen 2000.godine iz Hrvatske prebačen u Beograd, pod legendom “sveštenika Pentekostalne crkve“.
Zapravo, radilo se o šefu CIA-e za Balkan. Istovremeno sa hapšenjem Perišića i Nejbora, uhapšen je i pukovnik VJ Sekulović, koji je bio zadužen za digitalizaciju najpoverljivijih
dokumenata, koje je preko posrednika dostavljao Perišiću, a ovaj Nejboru. Perišić je optužen za krivično delo špijunaža, sudski proces traje već petnaest godina.
Po “pravdi“ nadaleko čuveni Haški tribunal, tačnije njegovi prekookeanski mentori, nesumnjivo motivisani idejom zaštite svog agenta od kazne koja bi ga sledovala od srpskih pravosudnih organa, prebacili su ga u Hag.
Nakon izvesnog vremena, iako je imao jednu od najistaknutijih funkcija u takozvanom “udruženom zločinačkom projektu“ (načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije 1992-1998.god), postao je jedan od retkih Srba koji su oslobođeni optužbe za navodne ratne zločine.
Nakon Perišićevog povratka u Srbiju, aktuelna vlast je obnovila zamrznuti proces, i ima jedinstvenu priliku da se pravedno legitimiše ukoliko mu izrekne odgovarajuću kaznu.
U suprotnom, rizikuje da sebe stavi u podređen položaj i povlađuje agenturi od uticaja.
Mlađan Dinkić, pripreman i instaliran u vrh sprske izvršne vlasti nakon puča u jesen 2000. godine. Kao prvi čovek finansijskog sistema Savezne Republike Jugoslavije i kasnije Srbije, organizovao je i sproveo njegovo potpuno uništenje, i stavljanje pod neposrednu kontrolu zapadnih finansijsko-političkih centara moći.
Jedan od ključnih koraka tog procesa je bilo dezintegrisanje nacionalnog bankarskog sistema, koje je rezultovalo gašenjem najvećih nacionalnih banaka sa aktuelnim potraživanjima u milijardama evra (tada nemačkih maraka).
Pomenuti uzorak primera agenata od uticaja predstavlja samo vrh piramide naše državne i nacionalne tragedije koja je generisana njihovim podlim izdajničkim delovanjem.
Obzirom na činjenicu da bi spisak i opis delovanja svih registrovanih agenata od uticaja na srpskim prostorima u poslednjih dvadesetak godina zahtevao studiju obima više hiljada stranica teksta, radi boljeg razumevanja pomenućemo i dva aktuelna primera agenturno-uticajnog delovanja, koji (samo naizgled) pripadaju “nižem nivou“ u odnosu na napred navedene.
Prvi – 11. oktobra 2016. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, šef poslaničkog kluba Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović je ispred svoje stranke, Narodnoj skupštini, predložio rezoluciju o “Srbiji i Kosovu“, kojom je podrazumevano priznavanje državnosti terorističkoj “Kosovi“, samoproglašenoj na teritoriji južne srpske autonomne pokrajine.
