Kapetan američkog Vazduhoplovstva, Lorenco Burouz, potvrdio je 1961. godine da mapa tačno opisuje obalu Antarktika.
Dr Hepgud (1904-1982.) bio je prvi koji je ukazao u javnosti da Piri Rajs mapa oslikava Antarktik iz praistorijskog doba. On je istoričar sa Harvarda čije su teorije o geološkim promenama veoma čuvene.
On je dao hipotezu da se kopno odvojilo vremenom, što objašnjava zašto je na mapi Antarktik povezan sa Južnom Amerikom.
Moderne studije pobijaju Hepgudovu teoriju o tome da je do takve promene moglo da dođe pre par hiljada godina i navode da se tako nešto moglo dogoditi samo pre nekoliko miliona godina.
Detektor zemljotresa star 2.000 godina
Žang Heng je 132. godine nove ere napravio prvi seizmograf na svetu. Još uvek nije poznato po kom principu on radi, ali su njegove replike pokazale preciznost koja može da parira modernim instrumentima.
Taj uređaj je 138. godine nove ere ukazao na zemljotres 450 kilometara zapadno od Lujanga, tadašnje prestonice. Niko nije osetio zemljotres i nisu verovali u upozorenje dok se par dana kasnije nije pojavio glasnik koji je tražio pomoć.
Cevi stare 150.000 godina
U pećinama blizu planine Bajgong u Kini postoje cevi koje vode u obližnje jezero. Institut geologije u Pekingu je procenio starost cevi na oko 150.000 godina.
Državni mediji su naveli da su cevi analizirane u lokalnoj topionici i da 8% materijala nije moglo biti identifikovano. Ženg Đandong, geolog i istraživač iz Kineske administracije za zemljotrese, rekao je za kineske novine 2007. godine da su cevi veoma radioaktivne.
Antikitera mehanizam
Mehanizam koji se obično opisuje kao drevni „kompjuter“, napravili su Grci negde oko 150. godine pre nove ere, a on je mogao da izračuna astronomske promene sa velikom preciznošću.
„Da nije otkriven, niko ne bi verovao da tako nešto postoji pošto je suviše sofisticiran“, rekao je matematičar Toni Frit. Matijas Batet, direktor istraživanja i razvoja satova u kompaniji Hublot, rekao je da ovaj mehanizam poseduje neke osobine kojih nema ni u modernim satovima.
Okamenjena burgija
Džon Bjukenen je predstavio neobičan objekat na sastanku Društva za antikvitete Škotske 13. decembra 1852. godine. U pitanju je bila burgija okamenjena u komadu uglja, debelom oko 55 cm.
Ugalj je na Zemlji formiran pre nekoliko stotina miliona godina, tako da je Društvo pretpostavilo da se komad gvozdenog instrumenta jednostavno odlomio prilikom traganja za ugljem.
Ipak, detaljni izveštaj Bjukenena nije naveo da je bilo bušenja u okolnom uglju.
Sfere stare 2,8 milijardi godina
Sfere sa finim urezima su pronađene u rudnicima u Južnoj Africi, a neki navode da su to prirodno formirane mase minerala. Drugi pak kažu da su ih precizno oblikovali praistorijski ljudi.
„Ove sfere, koje iznutra poseduju vlaknastu strukturu, ne mogu biti zagrebane sa spoljne strane, čak ni čelikom“, rekao je Relf Marks, kustos muzeja u Klerksdorpu u Južnoj Africi. On je naveo da su one stare 2,8 milijardi godna.
Ukoliko one zaista predstavljaju mineralni materijal, nejasno je kako su nastale.
Gvozdeni stub u Delhiju
U pitanju je stub koji je star najmanje 1.500 godina, možda i više, ali koji još uvek nije zarđao iako se sastoji gotovo isključivo od gvožđa (99,72%).
Današnje kovano gvožđe je čistoće 99,8% i pored gvožđa sardži mangan i sumpor, koji nisu prisutni u stubu.
