Home POGLEDI OTKRIĆE KOJE JE ZAPREPASTILO SVET: RUSIMA “SMESTILI” POŽARE U SIBIRU, PA IM...

OTKRIĆE KOJE JE ZAPREPASTILO SVET: RUSIMA “SMESTILI” POŽARE U SIBIRU, PA IM RUSI VRATILI KATAKLIZMU SA URAGANIMA!

624
0
SHARE

Razaranja od prirodnih nepogoda, poput uragana Dorijan koji je opustošio Bahame, biće sve češća i snažnija zbog klimatskih promena i podizanja nivoa mora usled topljenja ledenog pokrivača u polarnim predelima, kao na Grenlandu gde bi ove godine rekordne količine leda mogle da nestanu, pišu svetski mediji.

“Dorijan” je samo početak: Slede katastrofalne posledice

Mada uragan Dorijan nije izazvan klimatskom krizom, poznato je da klimatske promene pogoršavaju posledice takvih oluja, povećavajući njihov intenzitet, udare i padavine, ukazuje CNN.

Uragani su najsnažnije oluje na planeti i postaju sve snažniji zahvaljujući zagrevanju okeana, ističe CNN. Dorijan, drugi najsnažniji uragan na Atlantiku u modernoj istoriji, najsnažniji je uragan koji je došao do kopna Bahama gde je iza sebe ostavio katastrofalnu štetu i sedam mrtvih, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Udari oluja sa nanošenjem velikih talasa, a ne vetar ili kiša, prvi su ubica u uraganima, a klimatske promene ih čine gorim. Nivo mora se već povećava kao posledica klimatskih promena, a, prema konzervativnim projekcijama, do kraja veka će se povećati za 30 do 60 centimetara.

CNN objašnjava da povećanje nivoa mora za samo dva do ti centimetra može da napravi dramatičnu promenu ukoliko voda ode daleko na kopno, što nanosi razorne posledice. Druga najopasnija posledica oluja su pljuskovi koji donose poplave.

Naučnici su uvereni da klimatske promene pogoršavaju padavine od oluja, pošto topliji vazduh donosi veća isparavanja. Pored toga, ukazuje CNN, topliji okeani pogonsko su gorivo za uragane, zbog čega naučnici veruju da će se oluje brže intenzivirati.

Usled globalnog zagrevanja led na Grenlandu se ubrzano topi. Iako je Grenland dosta udaljen od naseljenih oblasti, njegova sudbina bi mogla da ima velike posledice povećanjem nivoa mora i s ozbiljnim poplavama u budućnosti, ukazuje BBC.

Donedavno je ledeni pokrivač na Grenlandu bio u ravnoteži, količina snega koja padne zimi je bila otprilike ista količina leda koja se otopi leti. Prošle godine je čak došlo do povećanja leda, ali je to relativno neobično, navodi BBC i dodaje da je u proteklih 30 godina, Grenland uglavnom gubio led.

Istraživači kažu da bi Grenland ove godine mogao da izgubi više od 450 milijardi tona leda, što bi moglo da poveća nivoe mora do dva milimetra.

Ledeni pokrivač na Grenlandu mestimično je debeo dva do tri kilometra. Ako bi se otopio sav led na Grenlandu, nivo mora u svetu bi se podigao za do sedam metara.

Mada, kako navodi britanski servis, niko ne očekuje da bi to moglo da se desi kroz nekoliko stotina, pa i hiljadu godina, i malo povećanje topljenja leda u predstojećim decenijama moglo bi da ugrozi milione ljudi koji žive na niskim nadmorskim visinama.

Naučnik Džejson Boks iz Geološkog zavoda Danske i Grenlanda rekao je za BBC da se nedavno povećanje prosečne temperature oseća na ledu na Grenlandu.

“Već to je, u suštini, smrtna kazna za ledeni pokrivač Grenlanda, zato što u budućnosti očekujemo da temperatura nastavi da raste. Tako da gubimo Grenland, samo je pitanje koliko brzo”.

Istovremeno, led na Arktiku više nije beo, već više sivkast, ukazuje BBC. Ranije se mislilo da je to posledica zagađenja koje vetrovi donose na sever, ali su naučnici ustanovili da su razlog mikroskopske alge koje bujaju na otopljenom ledu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here