Zmajeve pesme su toliko suštinski srpske da izgleda gotovo nemoguće da se one prevedu na drugi jezik. Po oštroj satiri bez volterovskog otrova, po dobronamernom i spontanom humoru, po finoći i dubini izraza, one su izvanredne. Gospodin Robert Andervud Džonson
(američki pesnik i diplomata i blizak Teslin prijatelj, prim.) prihvatio je zadatak da prepeva nekoliko kraćih pesama po mojim bukvalnim i neadekvatnim tumačenjima.
Pošto direktan prevod često nije dolazio u obzir, on je morao da parafrazira, sledeći što je bliže moguće originalne motive i zamisli. U nekim slučajevima je proširivao da bi upotpunio sliku ili da bi dodao neki sopstveni detalj. Pesme koje slede daće izvesnu predstavu o mnogostranosti srpskog pesnika, no ni iz daleka ne mogu da pokažu njegov domet.
Tesla i njegova sestra Marica o članku iz “Senčurija”
Nikola Tesla 17. maja 1894. iz Njujorka piše pismo svom ujaku, pukovniku Paji Mandiću u Pomaz, i u njemu, pored ostalog, kaže: “…Vama šaljem jedan broj velikog magazina Century (stoleće) u kom su prevedene nekolike Zmajeve pesme. Po uspjehu sudim da sam tim mojim člankom više koristio Srpstvu nego radom na polju elektriciteta (…)”
Sestra Nikole Tesle Marica Kosanović iz Plaškog 25. juna 1894. otpisuje bratu Nikoli u Njujork, i u pismu se osvrće na njegov članak o Jovanu Jovanoviću Zmaju iz “Senčurija”, koji je u međuvremenu preveden i objavljen u “Srbobranu” i “Delu” u prevodu Milenka Vesnića:
“Mili Nikola!
Danas dobih tvoj list i evo odma odgovaram. Najprije ti hvala na tvom bratinskom staranju, a tvoje pismo me je naćeralo na suze radosnice kao i svako dosad (…) Čitali smo onaj tvoj članak o Zmaju preveden u Srbobranu, a Bog ti dao kad si ga onako lijepo elegantno napisao! Ono više vrijedi za Srpstvo nego puno velikijeh dela. – Za ovo nekoliko godina otkako ga ti proslavi, poskočilo je Srpstvo u cijeni pred stranijem narodima, a i Hrvati moraju uvlačiti roge u se. – Svakako ne smiju ti reći više da si Hrvat, nego svuda vele, ‘naš dični, naš veliki zemljak’ (…)”
(kosovoonline)
