Bazni kamp je preporučio grupi da nastavi sa silaskom.
Padinu je 7. avgusta pogodila snažna mećeva. Snežna oluja je raznela sve što je grupa imala, uključujući šatore u kojima su stradale dve penjačice. Druga penjačica je umrla ubrzo nakon mećave – i njoj je pozlilo. Preživele penjačice su ostale bez ičega, zarobljene u snegu. U blizini se nalazila druga grupa penjača koja im je hitala u pomoć, ali nije uspela da se probije do njih.
Poslednju poruku nije poslala Šatajeva nego neko drugi. Sadržaj je bio sledeći: “Ostalo nas je još dve. Svi smo bez snage. Za 15 do 20 minuta nas više neće biti.”
Na prvi pogled se čini da u ovoj tragediji nema nikakve misterije. Međutim, novinar i penjač Anatolij Ferapontov u svojoj knjizi “Penjači” skreće pažnju na određene nedoslednosti koje su se pojavile nakon istrage kampa: “Jedan od panoramskih snimaka sadrži jasno vidljivu stenu s čajnikom na njoj… Mećava bi taj čajnik oduvala.
A što se tiče šatora – na tom području nije bilo mećava koje su dovoljno jake da bi
rastrgle pričvršćeni šator. Šator je mogla rastrgnuti samo osoba u stanju histerije.”
Kakva je to tačno nevolja mogla pogoditi kamp – i da li je zaista dovela do smrti – ostaje misterija. Ferapontov takođe citira jednog od penjača iz obližnje grupe: “To se nije tako dogodilo.”
Iz ličnih svedočanstava nije otkriveno ništa više – i vrlo verovatno nikada neće biti.
(hr.rbth.com)
