Manastir Čokešina kod istoimenog mesta gde se odigrala istoimena bitka 1804. godine.
Pokolebaše se Bošnjaci. Ali sada se brzo povi njihovo desno krilo a ispred njih Hasa zvornički beg juri sa visoko podignutim bajrakom i ispruženom krivom džordom, pravo na Damnjana kod šanca. I kada već stiže na domet malih pušaka, planu Damnjanova šara i lepršavi bajrak pade na neku travu da bi na sebe dočekao junaka.
Crn zagušljiv barutni dim sleteo je između boraca. Ostrvljeni Turci naleću na hajduke ali ih oni vraćaju složnim plotunima.
Zašareni se polje mrtvim Turcima, ali i Srba je sve manje. Oni vide da se neće moći održati pa reše da krenu u poslednji juriš.
Ali nestaje im i džebane, sve ređe seva plamen iz hajdučkih pušaka. A od Drine pišti turska hordija. Bošnjacima dolazi pomoć od Janje. Oni se u Čokešini kao pobesneli risovi baciše na hajduke i ustanike“.
Braća Nedić su, ranjeni na bezbroj mesta, posebno teško u noge zbog čega nisu mogli da se pomere, naslonjeni jedan drugom na leđa, pucali po Turcima i bodrili svoje hajduke da nastave do poslednjeg. I oni su nastavili, do poslednjeg.
Spomenik srpskim junacima iz Boja na Čokešini, podignut 1890. godine od strane kralja Aleksandra Obrenovića, u dvorištu manastira Čokešina gde su svi i sahranjeni
Iguman manastira Čokešina, Hadži Konstantin, pet dana posle bitke vratio se na Čokešinu iz zbega sa majkom Nedića i zatekao iskasapljena tela i njenih sinova i svih ostalih hajduka.
Zatekao je i devetoro Srba koji su se pritajili među leševima i pravili se mrtvi, da ih Turci ne ubiju, ali su i oni naposletku preminuli, šta više, pravo je čudo da su izdržali i tih pet dana, ranjeni, bez hrane i vode. Svi su sahranjeni pored manastira, koji su Turci nakon boja spalili.
Slavni nemački istoričar Leopold fon Ranke, taj otac savremene istorije utemeljene na materijalnim i pisanim dokazima umesto kao do tada na rekla-kazalama, nazvao je Boj na Čokešini — „srpskim Termopilima“.
Ne samo zbog činjenice da je na našoj strani bilo 303 junaka koji su svi izginuli, već i zbog prirode same bitke koja neodoljivo podseća na ono što su Spartanci izveli nekih dva i po milenijuma ranije.
